SRBI, ČUVAJTE SVOG PREDSEDNIKA: Autorski tekst Radeta Leskovca, srpskog političara iz Hrvatske
NE živim u Srbiji, ali sa velikom pažnjom pratim sve što se događa u srpskoj državi i društvu. I naravno da o tome imam svoj stav.
Ipak, oduvek sam razmišljao i pridavao najveći značaj pitanjima nacionalne politike, dakle, onome što se tiče nas kao naroda, nas kao Srba, bez obzira živimo li u Srbiji ili na nekom drugom mestu. To mi je bilo najvažnije i najdragocenije.
Na našu veliku nesreću tu su nam se dogodila najveća spoticanja, lutanja, zablude i bolni promašaji. Nestankom Jugoslavije naša kolektivna nacionalna svest ostala je zbunjena i paralisana jugoslovenstvom. Olako smo zaboravili prošlost, pa nam se istorija ponovila krvavo i tragično. Dva puta u istom veku svoju dobronamernost ponudili smo iskreno i bezrezervno ne razumevajući da drugi jednostavno nisu kao mi i da ćemo za njih uvek biti "velikosrbi", "hegemoni" i "neprijatelji". Nismo bili svesni koliko smo kao narod propatili i izgubili ne razmišljajući dovoljno da je zaista važno znati istinu o svom pripadanju, znati ko su nam preci, kakva je naša prošlost i kome možemo verovati. Naš istorijski greh nije bio samo zaborav, već i nastavak zaluđenosti besmislenom komunističkom ideologijom. Trebalo nam je otrežnjenje.
Počelo je stidljivo, uz velike otpore, neslaganje, ali je ipak počelo. Kada se osvrnemo iza sebe, deceniju iza, vidimo da je državna politika svojom kontinuiranom i hrabrom posvećenošću istinskim nacionalnim interesima baš ovom pitanju pristupila ozbiljno i odgovorno ne osvrćući se previše na otpore, a bilo ih je, bilo ih je mnogo. Jezik, nešto što nas toliko jasno određuje, još uvek je nazivan srpsko-hrvatskim, čak i u Srpskoj akademiji nauka. Začarani magijom nacionalnog zajedništva naroda i narodnosti (najviše vlastitom krivicom), zaboravili smo da smo Srbi, narod velike i slavne prošlosti ispunjen bogatom tradicijom koja nas svrstava među časne evropske narode. O tome se nije pisalo, nije se govorilo, a politika je duboko i temeljito razorila naše nacionalno biće i učinila ga gotovo neprepoznatljivim. Iz ovog teško objašnjivog, besmislenog i pogubnog nacionalnog samoodricanja od vlastitih korena, trebalo se izvući što pre i bezbolnije. Zbog nas samih, a najviše zbog budućih generacija mladih Srba.
Danas, sa pristojne vremenske i prostorne udaljenosti uveren sam da je glavni pokretač i oslonac širokog i sveobuhvatnog nacionalnog osvešćenja sadašnji srpski predsednik Aleksandar Vučić. Kada sam ga prvi put video kako celiva ruku srpskom patrijarhu, znao sam da njegova politička misija nije samo obično predsednikovanje, već nešto mnogo više. I upravo "to više" pokazalo se u godinama iza nas. Svojom nacionalnom politikom, predsednik Vučić omogućio je stvaranje društvenog ambijenta u kom obični ljudi iskazaju svoja nacionalna osećanja otvoreno i slobodno, bez bojazni da će im se nešto zameriti ili da će biti pogrešno shvaćeni. Čuvari našeg identiteta - Crkva, vera, jezik i pismo i naša nacionalna istorija postaju pokretači velikih i značajnih promena u temeljima politike samostalne srpske države.
Prilikom donošenja važnih odluka o pitanjima od nacionalnog interesa, predsednik Srbije nikada ne zaobilazi Sveti sinod niti patrijarha. U svakoj takvoj prilici sa njima se sastaje i savetuje. Osnaženjem Crkve kao institucije, njezina važnost u društvu vraća nam veru i versku tradiciju. Danas su crkveni brakovi gotovo izjednačeni s građanskim. Država Srbija finansira izgradnju i obnovu pravoslavnih verskih objekata ne samo u Srbiji već i u državama okruženja u kojima žive pravoslavni Srbi. Srpski dom u centru Vukovara bez pomoći Vlade Srbije bio bi i u narednih pedeset godina ruglo grada i velika srpska sramota. O izgradnji Hrama Svetog Save, obnovi značajnog dela Hilandara stradalog u požaru nije potrebno ni govoriti, jer je to svima već poznato.
Naša nacionalna istorija, oslobođena nametnute hipoteke "velikosrpskog hegemonizma" putem istorijske istine zasnovane na činjenicama postaje dominantna snaga našeg nacionalnog jedinstva i sloge. Konačno, naše mlade generacije upoznaju se sa prećutkivanom i zanemarenom istorijom svojih pradedova koji su gubili živote za velike nacionalne ideje na Kajmakčalanu, Veterniku, Kozjaku, Bregalnici, Solunskom frontu. Bile su to velike pobede jednog malog naroda. Po istom principu naša nacionalna istorija uskraćena je i za istinu o velikim tragedijama i stradanjima. Koliko je samo vremena trebalo da prođe da bi Jasenovac, "Oluja", Petrovačka cesta bili jasno obelodanjeni, bez političkih i ideoloških slagalica, ne samo nama Srbima, već i evropskoj i svetskoj javnosti.
Ipak, uz sve to, dočekali smo da posle višedecenijske tišine srpski predsednik pokrene i sprovede ideju kolektivnog sećanja organizujući velike skupove u danima naših najvećih stradanja. U Batajnici, Busijama, Novom Sadu, Banjaluci, Prijedoru... Srbi su odavali poštu svojim precima, ali i najmilijima stradalima u poslednjem velikom etničkom čišćenju. Sve ove skupove uvek je predvodio predsednik Vučić i na njima govorio jezikom činjenica i istine. Svake godine, a sada će biti već deseta, na ovim obeležavanjima pridruživao se sve veći broj stranih diplomata i boraca za istinu. Posle 70 godina snimljen je i prvi igrani film o tim stradanjima, "Dara iz Jasenovca".
Veliki sam pobornik dobrih poruka, ne samo u politici već i u životu. Dobre poruke usmeravaju nas na pravi put, čine nas boljim ljudima i humanistima. U godinama koje su prošle bilo je mnogo simbolike i poruka koje je srpski predsednik slao. Za ovu priliku izdvojio bih samo dve koje za mene imaju poseban značaj i vrednost. Trenutak, kada lično uručuje ključeve novoizgrađenih stanova srpskim porodicama proteranim iz Hrvatske i sa svih drugih mesta i kada u zgradi Predsedništva ugošćuje srpsku decu iz zemalja u okruženju. Verujem da nas je snaga ove nacionalne politike više nego ikad ujedinila kao narod, razvila u nama osećaj sigurnosti, ali pre svega i iznad svega osećaj ponosa što smo Srbi i što pripadamo srpskom rodu. Svojom politikom učinio je da, iako ne živimo svi u jednoj zemlji, ne osećamo granice kao prepreku da budemo jedinstveni i složni, da budemo Srbi.
Mogao bih ovaj tekst završiti već odomaćenom rečenicom: "Možete da ga volite ili ne, ali ...". Naravno da neću, jer u toj rečenici nema ni hrabrosti ni istine. Ona je kukavička i neiskrena. Završiću rečima: Mi poštujemo i volimo takvog predsednika, jer on to zaslužuje. Englezi su svom suverenu iskazali najveću ljubav i poštovanje poznatom istorijskom rečenicom koja se nalazi čak i u njihovoj himni: "Lord, save the King", pa zašto i ja ne bih sa puno zahvalnosti i zadovoljstva poručio: Srbi, čuvajte svog predsednika, jer takvog nećete skoro imati.
TRAMP ZAPRETIO EVROPSKOJ UNIJI: Neće moći tako ako ja pobedim, platiće visoku cenu
KADNIDAT za predsednika SAD-a Donald Tramp nastavio je sa svojom predizbornom kampanjom, a ovaj put tema su bile tarife koje Tramp planira da uvede ako pobedi na izborima zakazanim za 5. novembar.
30. 10. 2024. u 14:20
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
"OD TOG BRAKA NEMA NIŠTA" Potez srpskog mladoženje posvađao Internet! Za zgražavanje ili za pohvale? (VIDEO)
JEDAN mladoženja je tokom ceremonije venčanja u Srbiji pokušao da bude zanimljiv pa je odlučio da napravi "šaljivi" potez, ostavivši mladu samu ispred matičarke u trenutku kada mu je postavljeno čuveno pitanje "da li želi da stupi u brak".
31. 10. 2024. u 13:28
Komentari (0)