ДАНТЕА ИЗ 1544. ГОДИНЕ НЕМАЈУ НИ У ИТАЛИЈИ: Благо у Народној библиотеци у Смедереву

НАРОДНА библиотека Смедерево, која је ових дана обележила 177 година постојања, у својим одајама крије културно благо непроцењиве вредности о коме се дуго готово ништа није знало. У посебним орманима налик сефовима, под кључем се чувају 544 књиге које су званично културно добро Републике Србије.

Фото: Н. Живановић

Фонд старе и ретке књиге Народне библиотеке Смедерево права је ризница у којој се чувају

- Наша "Божанствена комедија" је изузетно редак примерак. У Италији постоје примерци ове књиге, али немају оно што има наша, а то су илустрације. Због овога је јединствена у свету. Често нам се обраћају из амбасаде Италије са молбом да фотографишу илустрације - каже директорка библиотеке, Марина Лазовић.

Хероина међу књигама, могло би бити друго име Марине Лазовић, Рускиње по рођењу, која
је готово четири деценијe неуморно са прашњавих полица и ормана од заборава отимала и изучавала књиге. Дипломирала је на престижном Ломоносов универзитету у Москви, али је била и студент Београдског универзитета.

Има звање професора руског језика и књижевности, српског језика и књижевности, али такође и дипломираног библиотекара, библиографа и археографа. Њеној посвећености библиотека можда и највише дугује што данас има примерке које други немају.

- Овде сам, још када сам се запослила пре 34 године, почела да проналазим књиге на старословенском језику сложене у полицама, и открила да је то заправо непроцењиво благо Смедерева. Прионула сам на посао изучавајући све што сам пронашла, јер је археографија моја прва љубав. Моја предност је што знам старословенски, старогрчки и санскрит, и пресрећна сам што је мој рад резултирао Фондом старе и ретке књиге. Смедеревци, осим гвожђа и гвожђа, имају у власништву књиге које представљају културно благо Републике Србије од изузетног и великог значаја - говори директорка.

Књиге штампане до 1800. су по законима Србије културно добро од изузетног значаја и таквих је дванаест у смедеревској библиотеци. Овде је и девет библиографија. Књиге су конзервисане, стерилисане и чувају се у специјалним орманима попут сефова.

Најважнија у овој ризници је "Стематографија" Христофора Жефаровића на ћирилици штампана у Бечу 1741. године. Реч је о збирци старих грбова Европе и Србије средњег века. Овде је и Јеванђеље по Матеји из 1781, потом "Библија сакра" из 1619. године коју су после конзервације у Београду као "случајно" заборавили да врате, али упорност смедеревских
библиотекара се исплатила.

Скоро свака од ових књига има невероватну причу. Тако је и са богато илустрованом публикацијом Симона Симоновића "Описање старога града Јерусалима" из 1781. Реч је о руској редакцији старословенског језика.

- Она садржи рукопис власника који је у њој исписао текст и исцртао своје иницијале, а власник је био Хаџи-Рувим, један од српских великодостојника коме је у Првом српском устанку, баш у Смедереву, одсечена глава - прича Лазовићева.

Ту је и примерак "Ружице". Реч је о једном од првих српских часописа. Први број објављен
је 1827. године док се у стручној литератури свуда наводи да је други број овог часописа штампан 1828. године изгубљен и да не постоји у Србији.

- Када смо ми нашу "Ружицу" представили у библиографији на стручним скуповима, заправо
смо доказали да је други број код нас, почели су да нас зову археографи са питањем: - Одакле вам то, па то не постоји! Ја кажем - изволите, дођите у Смедерево па се уверите
- препричава директорка библиотеке.

Књиге које се чувају под кључем углавном потичу из приватних библиотека Милана Јовановића Стојимировића, Димитрија Љотића и проте Ђукића. Смедерево је данас,
на сваки начин, ризницa књиге, упркос судбини коју су, кроз векове, имала овдашња светилишта књига.

Од најбогатије средњовековне дворске библиотека деспота Ђурђа Бранковића у престоном

Још једном је у историји град остао без својих књига. Овде је 1846. године указом Министарства унутрашњих дела, формирано читалиште. Било је то друго српско читалиште после београдског, а акт о оснивању потписао је Јован Стерија Поповић. А онда је у експлозији немачке муниције у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године, библиотека срушена до темеља.

На згаришту је остало тек 68 књига. Данас нема ниједне сачуване. Тако је смедеревска библиотека једна од ретких која је буквално изникла из пепела својих књига.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације