DRUŠTVENE MREŽE HOĆE DA SE OSLOBODE MEDIJA I CENZURE: Štampa stvara imidž brenda, tv je za dugo gledanje, a internet donosi brze informacije

ISTRAŽIVANjA pokazuju da stariji građani češće gledaju televiziju, a da više od trećine mladih uz televizore provodi po pet sati.

Foto: M. Anđela

Dnevne novine čitaju starija i obrazovanija populacija, dok čak 85 odsto radno sposobnog stanovništva koristi internet.

A, da li se televizije, digitalni i štampani mediji obraćaju istoj publici samo kroz različite kanale, i kakva su njihova očekivanja od različitih medija, bilo je reči na jučerašnjoj panel-diskusiji "Digitalni mediji u Srbiji", koju je u "Progresu" vodila Andrijana Nešić, pomoćnik glavnog urednika Kompanije "Novosti" za digitalna izdanja. U razgovoru su učestvovali Predrag Kurčubić, generalni direktor Ipsos Strategic Marketinga, Marko Stjepanović, glavni urednik "Blica" i urednički direktor digitalnih izdanja, Nina Aralica, direktor svih digitalnih izdanja Alo Media System d.o.o. i Tamara Velkovski, direktor digitala za B92 i Prvu TV.

Foto: Фото: М. Анђела

POGLEDAJ GALERIJU

- Publika u Srbiji, moglo bi se reći, pokazuje pomalo šizofreno ponašanje i teško je utvrditi šta očekuju od kog medija. Od svakog kanala traže nešto drugo i drugačije - zapazio je Stjepanović. - Gledaoci televizije imaju drugačija očekivanja od onih koji informacije traže na internetu. Postoji sličnost između digitalnih i štampanih medija, ali naslovna strana novine ima magijsko dejstvo na javnost. Skoro sve televizije imaju pregled štampe, dok niko nema pregled sajta. Print stvara imidž oko brenda, internet nudi brze informacije, dok se televizija dugo gleda. Retko ko će pogledati dvočasovnu emisiju na internetu, dok ih mnogi rado gledaju na televiziji koja ne traži punu pažnju.

Velkovski smatra da televizijska publika očekuje kvalitetniji sadržaj, od onoga što joj se često nudi na internetu, a Aralica kaže da je potrebno da se smisli način kako da se privuče mlađa publika, koja nije zainteresovana za medijske aplikacije na internetu.

- Bolje je prilagoditi se, nego menjati čitalačke navike publike - mišljenje je Stjepanovića.

Na medijskom nebu Srbije postoji skoro 2.700 registrovanih medija.

- Mnogo nas je - kaže Aralica. - Na nama je da se izborimo za poverenje čitalaca. Veliki je problem to što imamo masovnu proizvodnju istih vesti. Na različitim sajtovima čitamo iste vesti, čak i sa istim slovnim greškama.

Učesnici diskusije govorili su i kako su se menjale navike čitalaca u provim mesecima pandemije, kakva je uloga medija bila u jeku te krize i na osnovu kojih kriterijuma su birani tekstovi koji će biti plasirani. Dok su informacije o koroni bile nepoznate, koristili su zdrav razum i filtrirali informacije.

- Ukrajinska kriza ne zanima mnogo naše čitaoce, jer životi naših ljudi nisu ugroženi - kaže Predrag Kurčubić. - Više se interesuju za posledice koje se njih tiču, a to su vesti o poskupljenjima i druge ekonomske teme.

Stjepanović je istakao da su čitaoci od početka sukoba u Ukrajini zauzeli stav:

- Za razliku od korone koja nije delila čitaoce, ukrajinska kriza je podelila i medije i publiku. Koliko će koji tekstovi biti čitani zavisi od uređivačke politike, a kriza je uticala na niz životnih okolnosti i ljudi su postali zabrinuti za svoje ekonomsko biće.

Tokom diskusije govorilo se i o tome kako će se digitalni mediji menjati u narednom periodu i da li će uopšte doživeti transformaciju, hoće li moći da budu nezavisni od društvenih mreža i gugla, ili će ostati u podređenom položaju. Šta će publika digitalnih medija tražiti u budućnosti - tekst, sliku ili video? A, trendovi se menjaju: od Fejsbuka smo došli do "TikToka" koji je postao "gugl mlađe generacije".

- Društvene mreže će pokušati da se oslobode od medija - uveren je Stjepanović. - "TikTok" je zatvoren sistem i nikakav sadržaj ne može da se "seli" odatle. Sudbina medija je neizvesna sve dok sami ne smisle inovacije.

CENZURA NA INTERNETU

KAO problem u izveštavanju o ratu u Ukrajini, Aralica je navela cenzuru na internetu:

- Veća sloboda postoji na televiziji i u štampanim medijima, dok u digitalnim medijima mora da se vodi računa kako se i šta piše.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 0

LOŠA NAVIKA NAKON BUĐENjA: Ovo nikako ne treba da uradite

17. 10. 2022. u 12:30

Srbija

0 0

INTERNET U SLUŽBI OBRAZOVANjA: Stručno u savršavanje prosvetnih radnika u Paraćinu

15. 10. 2022. u 17:29

Društvo

0 0

POPE ILI OČE? Kako treba da se obratimo svešteniku

18. 10. 2022. u 09:35

Poznati

0 0

POKORILA EVROPU: Kako je Ivo Andrić spasao našu glumicu - lepoticu tragične sudbine

17. 10. 2022. u 08:25 >> 21:04

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije