KNJIGE ŠIRE KRILA NAJBOLJIM MISLIMA: Prof. dr Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković"

DOK se svet menja brže nego što uspevamo da zapamtimo naslove koje smo juče pročitali na ekranima, postoje mesta koja i dalje čuvaju ono najvrednije - trajanje. Već čitav vek, Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" stoji kao jedna od retkih institucija koja je preživela ratove, ideologije, države i tehnološke revolucije, a da nije izgubila svoj smisao. U njenim čitaonicama smenjivale su se generacije studenata, profesora, istraživača i sanjara, dok su između polica ostajali isti oni tihi saveznici svakog ozbiljnog znanja - knjige.

Foto: Nataša Matović - Univerzitetska biblioteka

Povodom sto godina od otvaranja biblioteke, prof. dr Aleksandar Jerkov, upravnik, govori za "Novosti" o ustanovi koja je "nastala usred istorijskih bura, ali trajala zahvaljujući vrednostima". Biblioteka, kaže, nije samo zgrada ni arhiv prošlosti, već "pouzdano snabdevena luka" za budućnost, mesto gde knjige "šire krila najboljoj misli", a znanje ostaje poslednje utočište ozbiljnosti u vremenu površnosti.

Obeležavanje sto godina postojanja je retkost i za mnoge evropske institucije. Šta za vas danas predstavlja ovaj jubilej - ponos, odgovornost ili obavezu prema budućnosti?

- Ili lepu starost koja počiva na vrednostima, njihovom trajanju i poverenju u mlade koji imaju zadatak da ih sačuvaju i razvijaju? Predstavlja jasan znak da i na Balkanu, usred svekolikih istorijskih bura, može nastati, uspešno raditi i trajati nešto zaista dobro poput Univerzitetske biblioteke. Možemo biti ponosni na doba pobeda i nada, na profesore kakvi su bili Pavle Popović, Aleksandar Belić i Veselin Čajkanović koji su je zamislili, na Karnegija i kralja koji su je omogućili i generacije bibliotekara koje su je učinile omiljenom, cenjenom i nezamenljivom. Kako se samo prvi upravnik Uroš Džonić borio za nju i starao o njoj! Čini mi čast da sam makar i malo mogao tome da doprinesem, ili da ne dam da se to kvari.

 Kada biste morali da opišete biblioteku jednom rečenicom nekome ko nikada nije ušao u nju, kako bi ona glasila?

- Biblioteka je lavirint knjiga iz kojeg Dedal i Ikar nikada ne bi hteli da pobegnu, jer knjige šire krila najboljoj misli i daju širini i dubinu životu kao što bliskost drugih bića rađa ljubav. (Ne znam smeju li profesori da se ponekad ovako izraze a da to ne zvuči prejako, što je piscima dozvoljno a profesorima nije, ali ovo ne umem drugačije i bolje da kažem.)

 Postoji li nešto što se nije promenilo u radu biblioteka ni posle jednog veka?

- Nijedna jedina knjiga se nije nimalo promenila, u svakoj piše ono isto što je oduvek u njoj pisalo, što se za današnje medije, aplikacije, portale i kanale komunikacije nikako ne može reći, na njima ni ono što je moglo biti istinito ne traje duže od jednog pokreta prstom kojim se menja ekran. Nije se promenila vrhunska privilagija pouzdanog izvora znanja: kadgod dođete u biblioteku, tu je već spremna baš ona knjiga koja vam je najviše bila potrebna.

 Da li je biblioteka danas više čuvar prošlosti ili servis budućnosti?

- To se ne može razdvojiti, jer smisao prošlosti nije u prošlosti već upravo u tome da olakša put u budućnost i pomogne da se na njemu ne izgubimo. Biblioteke su pouzdane i odlično snabdevene luke u kojima se za to putovanje dobro opremamo znanjem - mapama bez kojih je lako zalutati, pa i zaboraviti kuda se pošlo. U njima ćemo naći sebi slične sa kojima je bolje putovati nego sa onima koji ne znaju ni puta ni cilja.

 Koji su problemi sa kojima se suočavate?

- Ima ih mnogo, previše, i ne bi stali u odgovor ni da ceo ovaj kratki razgovor posvetimo samo njihovom nabrajanju. Ako dozvolite da to kažem sa nešto cinizma, još se u istoriji čovečanstva nije desilo da je manjkalo problema i teškoća. Ni u bibliotečkom životu nema takve nestašice. Ali umesto kukanja, premda nekada ko ume da grdno kuka i još jače zapomaže ponekad nešto i dobije, rekao bih samo jedno: recimo da ovo pročita neko ko bi mogao da pomogne, u vlasti ili izvan nje, pa da omogući Univerzitetskoj biblioteci nabavku stranih monografija koje su neophodne u društveno-humanističkim naukama. Za to nemamo ni jedan jedini dinar, nekamoli evro. Bilo bi sjajno da ovo neko pročita, a ne moraju to biti ni ministri ni političari, dovoljno je desetak imućnih ljudi koji bi iz dobiti svojih firmi izdvojili po jednu mrvicu, recimo pola procenta. Kakvu bi samo moralnu i istorijsku dobit tako stekli.

 Ko su bili najpoznatiji ljudi koji su ovde učili, istraživali ili provodili dane?

- Nema im broja, ali ja biram da istaknem tri generacije porodice Vinaver.

 Da li se i danas može prepoznati "tipičan student iz čitaonice" ili su nove generacije potpuno drugačije?

- Oni koji su u čitaonicama lako su prepoznatljivi po ozbiljnosti, posvećenosti i uspehu u studiranju. Vrlo često oni dolaze zato što kada su jedni pored drugih imaju jaču koncentraciju. Nove generacije su, dok ih mi ne upropastimo, iste kao mi ili još bolje od nas i da su mladi mogli više da se diče nama i mi bismo bili zadovoljniji njima. To ne znači da im opraštam prečestu površnost i nezainteresovanost za ono što na Instagram ne može da stane, ili to beskonačno kreveljenje i slikanje kao da će svet propasti ukoliko propuste da ga obaveste o svom najnovijem poduhvatu uz šoljicu kafe.

 Kako izgleda borba biblioteke da ostane relevantna u digitalnom dobu?

- Izgleda kao naša Pretraživa digitalna biblioteka, uzoran rezutat prednog rada na digitalizaciji i na digitalnoj pismenosti. Ukucajte „pretraživa" i proverite da li smo u pravu.

Foto: Фото: Наташа Матовић - Универзитетска библиотека

POGLEDAJ GALERIJU

 Da li veštačka inteligencija može pomoći bibliotekama ili ih dugoročno potiskuje?

- Veštačka inteligencija je baš onako kako se kaže u izreci za vodu i vatru, sjajan sluga i zao gospodar. Tek kada se osloni na sve ono što postoji u bibliotekama, i kada je u stanju da navede tačno odakle crpi saznanja i na šta se oslanja, veštačka inteligencija postaje važno sredstvo. Ona ima mnogo veće mogućnosti nego nekadašnja služba obaveštavanja, a nekada nam je bilo potrebno da okrenemo 988 i strpljivo čekamo na odgovor operatera. Svašta može brzo da odgovori, ponekad i da blesavo halucinira, nekad namerno ideološki ograniči odgovor. Međutim, ona za sada retko može da dosegne, nekmoli nadmaši stare enciklopedije, kao da je nekome sve bilo lakše nego da objedini Brokhaus, Britaniku i Larus... Biblioteka nije zgrada nego funkcija, pa čak i da jednog dana sve što je u bibliotekama bude na pouzdan način dostupno u bazama podataka i prezentovano uz pomoć veštačke inteligencije, biće to samo trijumf ideje biblioteke i enciklopedije, u novom obliku.

 Šta je najteži deo vođenja jedne ovakve institucije u Srbiji danas?

- Sačuvati strpljenje, ostati vedar i pronaći osmeh na kraju dana, ili cele jedne male epohe u kojoj si joj bio na čelu. I verovati da će se već sutra neko (po)javiti da se krene sa nabavkom stranih monografija.

 A šta Vas u ovom poslu i dalje iskreno raduje?

- Da su knjige baš kao i ljudi nenadoknadivi, a biblioteke hramovi u kojima se susreću.

Imamo li danas dovoljno poštovanja prema kulturnom i naučnom nasleđu?

- Ma kakvi. Ovo su u tom pogledu veoma oskudna vremena, a čemu knjige u takvim vremenima je retoričko pitanje po uzoru na jednog velikog mislioca kojeg ta dilema nije poštedela mučnog kraja. Naše je da se izborimo sa današnjim izazovima, no bilo je i mnogo težih pa ove naše ne treba predimenzionirati.

 Kako biste voleli da Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" izgleda u budućnosti?

- Da bude temeljno obnovljena, a ponešto je već urađeno, i dodatno osavremenjena, iako smo koliko se najviše moglo držali korak sa svojim vremenom. Da oko nje bude žagor zadovoljnih i radosnih mladih ljudi, a u njoj, dupke punoj kao što obično i jeste, tišina duboke predanosti i zamišljenosti. I da se ovaj fini ali sve stariji kolektiv obnavlja na ponos svih koji su radili u njemu.

 I na kraju - da li verujete da će knjiga preživeti sve tehnološke revolucije?

- Svejedno je kakav će fizički oblik knjiga imati ako ljudi ostanu ljudi i ne zaborave na humanističke ideale obrazovanog i kritičkog građanina. Ono što je u velikim i vrednim delima, bilo da su štampana ili digitalna, to je težište koje ne da svetu da se iskrivi, preturi i propadne.

Preporučujemo

Kultura

0 0

"SA LUTKOM MOGU SVE": U Novom Sadu otvoren 32. Festival lutkarstva osnovnih škola

22. 05. 2026. u 15:45

Kultura

0 0

PAJA JOVANOVIĆ PONOVO MEĐU SVOJIM VRŠČANIMA: Promocija memoara slavnog slikara u Gradskom muzeju

22. 05. 2026. u 14:17

TV Novosti

0 0

JELENA JANIĆ ZA "TV NOVOSTI": Vodi me ljubav i od ljubavi živim (FOTO)

22. 05. 2026. u 12:05

Kultura

0 1

NAUKA, UMETNOST I KULTURA, NAJTRANIJE VREDNOSTI DRUŠTVA: Danas u Novom Sadu održana Godišnja skupština ogranka SANU

21. 05. 2026. u 16:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije