БРАНЕ РЕВУ, А УНИШТИЛИ ХУЈУ: Бивша власт покушава да ућари од протеста грађана, иако је за свог мандата направила екоцид

БАРА Рева, где је до пре неколико дана било планирано постројење ЈКП "Градска чистоћа" за прераду грађевинског отпада, постала је ових дана централна тема међу активистима еколошких удружења, али и полигон за убирање "зелених" политикантских поена.

Фото: Приватна архива

Ангажман политичара се дакако може разумети, с обзиром на значај који се екологији придаје широм света, али је уочљиво да су ћар од замишљеног "догађања народа" на левој страни Дунава покушали да уберу и они који су, док су били на власти у престоници, управо у том делу града извели својеврсни десант на природу.

Тако наведени заштитари Реве, међу којима има и активиста Странке слободе и правде Драгана Ђиласа, не помињу вишегодишње нестајање зеленила и станишта птица, такође, с леве обале Дунава, у периоду од 2008. до 2013. године. Нерешен проблем колектора са отпадним водама на Ади Хуји, као и неконтролисано довожење шута камионима и то баш док се увелико говорило да она треба да израсте у туристичку атракцију, загушило је још тада ову чувену оазу. Сателитски снимци из 2003. и 2013. године такође јасно говоре о каквом екоциду је реч. Уточиште птица постало је тада ругло, а у Дунавцу су рибе престале да се мресте.

Претходна гарнитура општинске власти са Палилуле велике наде полагала је у предузеће "Еко зона", које је тада требало да ревитализује овај простор, ипак, то се није догодило.

Ада Хуја, 2005. и 2013. Фото Архива

Уместо тога, велики део овог простора с леве обале претворен је у депонију шута, а изговор је био - заштита од поплава. Неконтролисано насипање око корита рукавца и приобаља Дунава, променило је физиономију рукаваца и угрозило природне водотокове. Тадашња власт је у то време говорила и да ће када се реши спор са власништвом, моћи строже да се санкционише депоновање шута на Ади Хуји.

Из актуелне Градске управе поручују да нису пикирали зеленило леве обале Дунава за одстрел, већ да раде на његовом очувању, и подсећају да је израђена студија заштите подручја "Форланд леве обале Дунава" која ће се од 10. јуна наћи на јавном увиду.

Према наводима из градског Секретаријата за животну средину, у току је процедура да се заштити један од највећих плавних подручја у централној Србији. Након завршетка јавног увида, који ће бити од 10. јуна до 10. јула и јавне расправе заказане за 13. јул, нацрт одлуке о проглашењу заштите "Форланда леве обале Дунава" биће послат у надлежно министарство.

- Након тога, биће достављен Скупштини града на усвајање - кажу у Секретаријату.

- Овај предео обухвата ритове, аде, плавне шуме, дунавце и друга станишта биљака и животиња, као и станиште орла белорепана, фауне риба, као и миграционих врста птица.

Ада Хуја, 2005, 2008, 2013. Фото Архива

Како не би изгубили још једно станиште ретких врста орхидеја, које је било угрожено дивљом депонијом, шутом и другом врстом отпада, пре пет година, 2016. године и језеро Велико блато проглашено је заштићеним подручјем, а Град је тада препознао значај јединствене еколошке структуре.

- Ово заштићено станиште које представља део Панчевачког рита, чини укупно 191 врста биљака, од чега две строго заштићене врсте орхидеја, 120 врста птица, девет врста водоземаца, четири врсте гмизаваца и једна строго заштићена врста рибе - наводе у надлежном секретаријату. - За управљача је проглашен Шарански рибњак "РМ Мика Алас".

Када је реч о актуелној бари Реви, у Градској управи подсећају да она нема статус заштићеног подручја:

- Поступак заштите предметног подручја није покренут у смислу претходних истраживања и валоризације простора. Досада није покренута иницијатива за заштиту овог подручја. Процедура заштите је догорочан процес.

НЕБРИГА У доба градоначелника Ђиласа немилице је истоваран грађевински отпад, Фото П. Митић

Ипак, истраживања Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" показала су да је ове године канал око Реве чистији него претходних година.

- Наши сарадници раде истраживања сваке године од 1990. и занимљиво је да овај канал никад није био чистији и проходнији - наводи др Момир Пауновић научни саветник и помоћник директора Института.

- Иако не би требало да таква постројења буду близу вода, разумем да је веома тешко наћи добру локацију. Треба да постоји дијалог и да се обе стране чују и ускладе потребе града и оно што траже еколози, али без уплитања политике.

КОЛЕКТОР У ВЕЛИКОМ СЕЛУ

ДА ће постројење за прераду отпадних вода у Великом селу, на коме се ради, решити проблем са отпадним водама које су претходних деценија загушивале Аду Хују сагласни су и у Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић".

- Већ дуго постоји проблем са отпадним водама које се уливају без пречишћавања у Дунав - каже др Момир Пауновић.

- Додатно загушење стварају илегеалне депоније шута које суграђани депонују.

Препоручујемо

Београд

0 0

ШУТ ВИШЕ НЕ ОДВОЗЕ У РЕВУ: Заустављени камиони ЈКП "Градска чистоћа" са грађевинским отпадом

02. 06. 2021. у 07:52

Београд

0 0

"ЧИСТОЋИ" НАЛОЖЕНО ДА НЕ ДОВОЗИ ОТПАД У БАРА РЕВУ: Град ће морати да нађе решење где ће прерађивати шут

01. 06. 2021. у 13:21

Београд

2 0

ВЕСИЋ: Решење за подручје баре Рева мора бити у интересу свих грађана

31. 05. 2021. у 19:31

Београд

0 0

БРАНЕ РЕВУ, НЕЋЕ ДЕПОНИЈУ: Протест грађана у Крњачи трајао цео викенд

24. 05. 2021. у 07:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације