ЗНАЊЕ О БОЛУ: Из предговора за књигу "Моћ бола"
ДОЖИВЉЕН као изузетно непријатан осећај, бол је иманентан животу и обележава најзначајније тренутке човеког постојања, од рођења, стицања најбитних искустава током његовог индивидуационог процеса до одласка с овог света.
27. 03. 2025. у 05:00
ПОСЛЕДЊИ БАНАТСКИ ВИТЕЗ: Сећање на Радивоја Шајтинца (1949-2025), песника и прозног писца
У ВРЕМЕНУ када смо све обележили шапатом или виком, права стварност је с друге стране страха и стрепње. Ми смо са ове стране.
27. 03. 2025. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Повлашћена места
КАКО су књижевни тумачи већ констатовали, збирка Верољуба Вукашиновића "Жалац" (СКЗ, Београд 2024), овенчана Змајевом наградом, аутопоетичка је и аутобиографска књига. Она је дупло уоквирена - најпре програмском песмом "Посветом", која отвара збирку, а у којој се лирски субјект стваралац непосредно, присно обраћа читаоцу.
27. 03. 2025. у 05:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Кодови и основе културе
КУЛТУРА и њена ужа област уметност никада нису једнозначне, то је царство обиља и слободе, што не значи да у њима нема никаквих правила.
27. 03. 2025. у 05:00
ЧУДЕСНА ЛИЦА ОРФЕЛИНА: Књига Николе Грдинића открива ренесансно стваралаштво песника, бакроресца, преводиоца...
ИМАЛИ смо у исто време Доситеја Обрадовића, који је сав окренут Западу, био здрав дух, трезвен, земаљски, и Захарија Орфелина, који је био врло самоникао.
27. 03. 2025. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Хроника једне земље
У РОМАНУ Нађе Тешић "Родна груда" ("Прометеј" 2024; превела Гордана Залад, поговор и редакција превода Славица Гароња), који је изворно објављен 1998. године на енглеском језику, у Америци, као и у њеним другим код нас преведеним романима - "Умрети у Чикагу" ("Службени гласник" 2012), "Бунтовница у сенци" ("Прометеј" 2022) - централни мотив јесте потрага за личним и националним идентитетом, као и покушај његовог уцеловљења.
19. 03. 2025. у 08:00
ЗАШТО ПРАВИМО БИБЛИОТЕКЕ: Одломак из књиге "Сентиментално васпитање"
ЛУТАЈУЋИ годинама по антикварницама, често наилазим на књиге које су ми некада много значиле.
19. 03. 2025. у 08:00
ПОЛУПИСМЕНОСТ ЈЕ ПОСТАЛА ДРУШТВЕНО ПРИХВАТЉИВА: О статусу српског језика и стању српске језичке културе
СРБИСТИ одавно упозоравају да су српски језик и језичка култура код нас запостављени, да су писани и говорни стандард на ниском нивоу, од основне школе до универзитетске наставе, али и у медијима и свакодневној комуникацији.
19. 03. 2025. у 06:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Тамна ведрина
РОМАН Маринка Арсића Ивкова НГДЛ (Нишки кутурни центар 2024) уистину потврђује речи његовог аутора, добитника Нинове награде за 2024. годину, изречене у једном интервјуу: "хумор и смех су озбиљне ствари, и јако дубоке и јако тужне".
12. 03. 2025. у 10:00
ВЕЧНО ЖИВА ЖЕЉА ЗА ОТВОРЕНИМ ВИДИКОМ: О четири пјесме "познице" Иве Андрића, поводом 50 година од пишчевог одласка
АНДРИЋЕВА лирика нам је, одавно, драга лектира.
12. 03. 2025. у 09:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Миленина харизма
У МУЗЕЈУ савремене уметности у Београду до 17. марта може се видети већа ретроспектива свих видова уметности којима се бавила Милена Павловић Барили - слика, цртежа, акварела и илустрација.
12. 03. 2025. у 09:00
Белешке за писца
ГЛАВНА снага и стварни корен сваке приповетке, сваке поједине сцене у њој, налазе се у једној доброј мисли, једној верној слици.
12. 03. 2025. у 08:20
"ОД ЉУБАВИ СТЕНА": О сонету "Љубостиња" Мирка Королије
СЕДАМ сонета Мирка Королије у циклусу "Српске Цркве и Манастири" сматрамо заборављеним претечом бриљантног циклуса "Ходочашћа" Васка Попе.
05. 03. 2025. у 11:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Зрели лиричар
КЊИГА "Тврда пена" Мирослава Караулца (КОВ, 2024) садржи песме из ауторове заоставштине.
05. 03. 2025. у 10:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Тамарин свет као цвет
ТРЕБА поштовати сваког ко се на фигуративан начин бави сликом.
05. 03. 2025. у 09:00
ЛЕПОТА И ШАРМ БЕОГРАЂАНКИ: Тридесет година од одласка Банета Ђорђевића, пионира српске “лајф” фотографије
ПРЕ два дана се навршило тридесет година од смрти Бранислава Банета Ђорђевића (Београд, 1934 - Београд, 1995), пионира српске "лајф" фотографије и култног хроничара лепоте београдских жена.
05. 03. 2025. у 06:00
Један дан живота
У ОВОЈ јурњави, у овој трци са минутима, он је имао читава двадесет четири сата вишка. То је значило да тек сутра по подне треба да оде у село по жену и децу. То је значило да може да крене било којом улицом и оде на свеједно коју страну...
05. 03. 2025. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Искуства имигранта
УНЕКОЛИКО бисмо књигу Јелене Ангеловски "Штеловање главе" (КОВ, Вршац 2024) могли разумети као наставак њеног првог романа за децу и младе "Мика" ("Службени гласник" 2022) који је привукао велику пажњу књижевне публике различитих генерација и у Србији и у иностранству, и добио неколико значајних књижевних награда.
26. 02. 2025. у 10:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Ликовни аристократа
ПЕТНАЕСТ је година од одласка једног од највећих српских и светских цртача, значајног сликара Бранислава Марковића (Књажевац, 1948 - Београд, 2010).
26. 02. 2025. у 09:00
ЉУБАВ СЕ МОРА НЕГОВАТИ: Јелена Калајџија, за “Новости”, о роману “Спајалица, шест сјемена и перо”
KЊИЖЕВНОСТ може да нас заштити као Ахилеусов штит космогонијом која је њој иманентна од бесловесних порива времена које трошимо. Како Винавер рече, па ћу да украдем: "у то дубоко вјерујем и објема рукама потписујем".
26. 02. 2025. у 08:00
ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН КЊИЗИ: Сећање на Градимира Стојковића
OД овог фебруара библиотеке, школе, центри за културу, фестивали који окупљају ствараоце за децу и младе, остали су без једног од најчитанијих, радо виђених и често присутних великана писане речи.
26. 02. 2025. у 06:00
БИСЕР СЕЦЕСИЈЕ НЕИЗВЕСНЕ СУДБИНЕ: Да ли је Крунска улица, која кроз архитектуру приповеда о историји Београда, довољно заштићена
УКОЛИКО историју Београда посматрамо као историју стварања и разарања, схватићемо колико је важно посветити посебну пажњу очувању архитектонски вредних објеката као сведока развоја града.
18. 02. 2025. у 16:43
ТЕШКО ЈЕ РАЗУМЕТИ СВЕТ БЕЗ КЊИГЕ: Дамир Јоцић, добитник престижне награде "Душан Радовић"
ОД чак 101 књиге пристигле на конкурс за најбоље дело за децу и младе, награду "Душан Радовић" понео је роман "Дечак и друга прича" Дамира Јоцића (1973) у издању "Службеног гласника".
18. 02. 2025. у 16:00
БЛИСТАВО ДЕЛО ВЕЛИКОГ ФИЛОЗОФА: Обележава се 150. годишњица рођења академика Бранислава Бране Петронијевића (1875-1954)
БРАНИСЛАВ Петронијевић је био академик и професор филозофије на Београдском универзитету. Познат је као наш највећи "чисти" филозоф.
18. 02. 2025. у 13:46
