ДВА РОМАНА СНАЖНЕ ИНСПИРАЦИЈЕ: Награду “Светозар Ћоровић” за најбољу прозну књигу поделиле Лаура Барна и Неда Бјелановић

Д. Бт.

20. 08. 2025. у 05:00

УГЛЕДНУ награду "Светозар Ћоровић" за најбољу прозну књигу објављену од септембра 2024. до августа 2025, коју додељује СПКД "Просвјета" из Билеће, према једногласној одлуци жирија, добиле су две ауторке: Неда Бјелановић за роман "Црвени кровови", у издању "Архипелага", и Лаура Барна за роман "Фрау Бета", чији је издавач HERAedu.

ДВА РОМАНА СНАЖНЕ ИНСПИРАЦИЈЕ: Награду “Светозар Ћоровић” за најбољу прозну књигу поделиле Лаура Барна и Неда Бјелановић

Жири је радио у саставу др Горан Максимовић (председник), мр Марко Паовица и др Душко Певуља.

"Црвени кровови" су дебитантски роман Неде Бјелановић (1984), која је рођена у Сарајеву, а докторирала у Београду одбранивши дисертацију "Поетика прозе Момчила Настасијевића" која је објављена и као научна монографија.

- Већ сам наслов овога дела указује на двоструку симболичку димензију: на дубоку везаност за породични дом као место нашег трајног утемељења и на трагички доживљај губитка породичне куће као оног усудног корена нашег расејања и вечног и несмиреног лутања. У том смислу се у романескном уводу као наративни контекст појављује извод из Дејтонског мировног споразума од 21. новембра 1995. године, након чега је покренута сеоба сарајевских Срба упамћена као највећи мирнодопски егзодус једног народа у свету - наводи се у образложењу.

- Самим тим и романескни заплет има два равноправна плана: проспективни у коме главна јунакиња приказује своје студентске дане у Београду у завршним годинама 20. и првим годинама 21. века, као и ретроспективни у коме предочава ратна искуства у Сарајеву и непосредна послератна животна искуства након сеобе из Сарајева и избегличног или расељеничког преживљавања и одрастања у једној касаби на Дрини, а знамо из контекста да се заправо ради о Вишеграду.

Почаст и јунацима

ВЕЛИКА је част, истовремено и одговорност, овенчан бити престижном наградом "Светозар Ћоровић", једнако и одговорност али и заслужено приуштена почаст главним јунацима награђеног романа "Фрау Бета" (HERAedu, 2025): сликарима Бети и Ристи Вукановић, ентузијастима који су градили српске уметничке институције пратећи модерне токове, ширили образовни и педагошки рад у освит новог доба, таму одмењивали светлошћу водећи рачуна о традицији, вери и укорењеној баштини који овај народ чини аутохтоним, и као такав нераскидивим образом свег човечанства - изјавила је за "Новости" Лаура Барна.

- Разумео би Светозар Ћоровић, по рођењу Немицу Бабет Бахмајер, зашто и како је Ристину родину присвојила и заволела више него своју, и пун век остала са овим народом да дели његову вечито трагичну судбину, и после Ристине преране смрти. Разумео би знајући колико један Херцеговац може бити човек, а човек се лако заволи и тешко напушта.

Савремено приповедање засновано је на сналажењу и проналажењу јунакиње у престоничкој средини. Све то је употпуњено сликом гашења једне љубави, као и искушењима са факултетским обавезама, спремањем и полагањем испита. У таквом амбијенту, један случајни сусрет са младим делинквентом приликом застоја саобраћаја на Бранковом мосту у Београду, попут Шехерезадине исповести, отвара нити ретроспективног приповедања, у коме средишње место заузимају предратне и ратне године у Сарајеву, истакли су чланови жирија.

Разноврсне радове из области лепе књижевности, а затим и есејистике, ликовне и књижевне критике, као и стручних радова из историје уметности Лаура Барна (1964) објављује од 1995. године. Ауторка је бројних романа и збирки прича, а "Фрау Бета" посвећен је судбини чувене српске сликарке Бете Вукановић (1872-1972).

- Судбина ове необично талентоване, упорне и посвећене жене, која се са дубоком оданошћу и непоткупљивом љубављу сродила са српским народом, послужила је Лаури Барни да обликује комплексни психолошки роман о животу и раду ове јединствене личности, што га свакако приближава типу необично снажних романсираних биографија.

Признање слободарског краја

ОСЕЋАМ се врло почаствовано и захвално у исто време - истиче за наш лист Неда Бјелановић.

- Прво стога што награда носи име нашег великог прозаисте, једног од твораца нашег модерног приповедања.

Али и зато што је додељује институција епског и слободарског краја, једна од оних које се предано боре за нашу културу - културу пред страшним изазовима - настојећи да је сачувају од потпуне дезинтеграције.

Истовремено кроз сложену документарно-уметничку пројекцију, кроз вишеструке успешне литерарне мистификације, као и надахнуту имагинацију и метонимијско казивање, ово дело је израсло у хронику друштвеног, а изнад свега културног живота српског народа у трајању дугом више од стотину година. Радња романа започиње крајем 19. века, са доласком Риста и Бете Вукановић у Београд, након завршених студија сликарства и склопљеног брака, а окончава се изложбом сликарске ретроспективе Бете Вукановић у Коларчевој задужбини у Београду 2025. године на којој је представљена и непозната слика ове ауторке названа "Портрет жене с Мачком" за коју је конзерваторски тим Народног музеја установио да припада Бети Вукановић - наводи се у образложењу жирија.

15. 07. 2025. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПУТИН И ЗЕЛЕНСКИ ДОЛАЗЕ НАДОМАК СРБИЈЕ?! Нове информације о месту сусрета двојице лидера

Свет

0 14

ПУТИН И ЗЕЛЕНСКИ ДОЛАЗЕ НАДОМАК СРБИЈЕ?! Нове информације о месту сусрета двојице лидера

ВИШИ званичник у администрацији америчког председника Доналда Трампа рекао је да би састанак руског и украјинског председника Владимира Путина и Володимира Зеленског могао да се одржи у Мађарској, преноси Ројтерс.

19. 08. 2025. у 11:18