Културни додатак
ЛАВИРИНТ ИЗМЕЂУ СНА И СТВАРНОСТИ: Књижевни универзум Мирче Картарескуа у трилогији "Заслепљеност"
У САВРЕМЕНОЈ европској књижевности ретко се појављују дела тако амбициозна и уметнички бескомпромисна као што је трилогија "Заслепљеност" румунског писца Мирче Картарескуа.
05. 08. 2025. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Хероји љубави
НОВИ роман Бојана Савића Остојића "Луси" ("Лагуна", Београд 2025) драга је и динамична, фрагментарна књига која се заснива на сећањима јунака приповедача Зорана.
05. 08. 2025. у 05:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Сликарка са кубуром
ПРЕ неки дан завршена самостална изложба слика "Огледала постојања" Милице Костић у Малој галерији Дома Војске Србије "Београд" побудила је пажњу.
05. 08. 2025. у 05:00
ВАЉЕВСКИ ПАРНАС, ДАНАС И ОВДЕ: Књига Остоје Продановића “Позлата поезије” у издању матичне библиотеке “Љубомир Ненадовић”
У ДОБРО вођеној издавачкој делатности Матичне библиотеке "Љубомир Ненадовић" из Ваљева посебно место заузимају књиге посвећене осветљавању различитих облика књижевног наслеђа и приказивању данашњег стваралаштва ваљевских писаца.
15. 07. 2025. у 05:00
СКРИВЕНИ ПУТ У ТРАУМАТИЧНОМ ВРЕМЕНУ И СВЕТУ: Песникиња Тања Крагујевић, добитница награде “Јефимијин вез” за “Кратка историја тренуткка”
УГЛЕДНА награда "Јефимијин вез" за најбољу књигу поезије, објављене у прошлој години, а у дослуху са традицијом којој припада дело песникиње Јефимије, недавно је уручена Тањи Крагујевић (1946) за збирку "Кратка историја тренутка", у издању "Чигоје".
15. 07. 2025. у 05:00
Кутија пуна тајни
ПРЕД сам пут, одлучила је да вече пред одлазак деци понуди неку необичну причу, бајковиту, да би лакше поднели растанак.
15. 07. 2025. у 05:00
ИЗМЕЂУ КАМЕРЕ И КОМЕДИЈЕ: О представи "Веселе жене Виндзорске"
КОПРОДУКЦИЈСКА представа"Веселе жене Виндзорске"Крушевачког позоришта и Градског позоришта "Семберија" из Бијељине доноси амбициозну драматуршко-редитељску (д: Александра Јовановић, р: Соња Петровић) замисао: читање Шекспира кроз призму телевизијског студија из педесетих година 20. века.
15. 07. 2025. у 05:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Возаревић и Децембарска група
ДОЛАСКОМ Марије Вуруне на место нове директорке Галерије "Лазар Возаревић" у Сремској Митровици покренут је низ изложби у угледним галеријама и музејима којима се обележава јубилеј стогодишњице рођења овог великог сликара, цртача и професора београдске Ликовне академије (Лазар Возаревић, Сремска Митровица, 1925 - Београд, 1968).
15. 07. 2025. у 05:00
ЕХ, ДА ЈЕ ТОМПСОН БИО ЖИВ... Подсећање на писмо генерала Александра Лузана Мусолинију
У ИТАЛИЈАНСКОМ војном архиву, сачувано је писмо генерала Александра Лузана Мусолинију из августа 1941:
09. 07. 2025. у 05:00
МИЛЕНА ИМАЛА И БЕОГРАДСКУ ФАЗУ: Да ли су најчувенија дела велике српске сликарке настала у престоници
ПОСЛЕДЊИХ деценија се интензивно истражује и пише о животу и стваралаштву наше чувене сликарке Милене Павловић Барили, једне од најнеобичнијих уметница Европе прве половине 20. века.
09. 07. 2025. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Освајање речима
ЗБИРКА песама, поема и прозаида Дамира Јоцића "Дани" (Народна библиотека "Стефан Првованчани", Краљево 2024) сведочанство је да се јединствена повезаност лирских субјеката или пак других књижевних јунака са завичајем, у стваралаштву нареченога књижевника преноси из књиге у књигу.
09. 07. 2025. у 05:00
ЈЕЗИК ИЗ РОДНОГ КРАЈА И СОКАКА: Власта Н. Ценић, први добитник награде "Милован Данојлић" за најбољу књигу поезије за децу
ПРЕ неколико дана новоустановљена награда "Милован Данојлић", за најбољу књигу поезије за децу, уручена је Власти Н. Ценићу (1957) за збирку "Загрл'те их песме моје", у издању "Пчелице".
09. 07. 2025. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Умножавање несреће јунака
НОВИ роман Енеса Халиловића "Бекос" (Лагуна, Београд 2025) сигурно је један од најбољих, објављених до сада у овој години.
02. 07. 2025. у 05:00
ЧУВАР ТАЈНЕ ВАТРЕ: Одлазак посвећеника књижевности Ратка Адамовића
СВАКИ писац се труди да дело удоми у бар делић вечности али права мера успешности таквог посла се може самерити тек онда када писац и сам постане вечност.
02. 07. 2025. у 05:00
ДОСИТЕЈЕВО СВЕТЛО ЧЕЛО: О значају великог Српског просветитеља, Королијином сонету и Хопову
МЕЂУ најљепшим и најзанимљивијим Королијиним сонетима је пети по реду из циклуса "Српске цркве и манастири" (1907-1910) - "Хопово".
02. 07. 2025. у 05:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Ритуални чин стварања
У СРЕМСКОЈ Митровици 1925. године рођен је Лазар Возаревић, један од најзначајнијих српских уметника XX века.
02. 07. 2025. у 05:00
ИЗМЕЂУ РАСТКА И СТРАМЕРА: Драган Бошковић песник, теоретичар и историчар српске књижевности
ПРЕД сломом вредности и лицемерјем домаћег и глобалног поретка, пред баналним и јефтиним матрицама којима се "храни" наша и глобална култура остаје ли нам нешто друго до цинизма
25. 06. 2025. у 10:00
СТАТИ НА ПУТ ОПШТОЈ НЕБРИЗИ О ЈЕЗИКУ: Декларација о Статусу лектората и лекторских служби српског језика
ПОЗНАТО је да је промовисање српског језика и књижевности у иностранству један од важних аспеката у стратешком представљању српске културе у свету, те да у томе лекторати српског језика у иностранству имају изузетно важну, ако не и најважнију улогу.
25. 06. 2025. у 10:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Јубилеји Мана Реја
НАЈВАЖНИЈИ и најпознатији уметнички фотограф двадесетог века Ман Реј рођен је у Филаделфији у САД 1890. а преминуо у Паризу 1976. године.
25. 06. 2025. у 09:00
О КЊИЗИ „11:52” НИНУСА НЕСТОРОВИЋА: Кад Срби бирају власт
НАШ врхунски афористичар, заслужено награђиван најпрестижнијим наградама за сатиру, уважаван од критике и обожаван од љубитеља сатире, објавио је нову књигу сјајних афоризама "11:52" ("Прометеј").
11. 06. 2025. у 10:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Кашанин - српски Атињанин
СТО тридесет година је од рођења Милана Кашанина (Бели Манастир, 1895 - Београд, 1981), једног од најважнијих Срба кога смо имали у двадесетом веку и коме увек треба давати пажњу.
11. 06. 2025. у 08:00
ИМАНУЕЛ И ФЈОДОР: Шта повезује двојицу генија који су својим делима задужили цело човечанство, за сва времена
ЈУТРОС ми дух запоседоше, један за другим, две познате, а међусобно врло различите идеје, односно, два концепта, до којих су дошла двојица значајних људи и стваралаца, два вишеструко различита човека, колико уопште људи могу бити различити међу собом, а знамо да су људи бића која могу бити различити и те како, вишеструко и веома.
11. 06. 2025. у 06:45
Пол Остер: Узроци злочина
ТЕ недеље ујутро полако је отпочињао дан, одмарао се за наступајућу радну недељу у Универзитетској болници у Сан Антонију, која је деловала као напорна, препуна обавеза.
11. 06. 2025. у 01:20
