Културни додатак
"ОД ЉУБАВИ СТЕНА": О сонету "Љубостиња" Мирка Королије
СЕДАМ сонета Мирка Королије у циклусу "Српске Цркве и Манастири" сматрамо заборављеним претечом бриљантног циклуса "Ходочашћа" Васка Попе.
05. 03. 2025. у 11:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Зрели лиричар
КЊИГА "Тврда пена" Мирослава Караулца (КОВ, 2024) садржи песме из ауторове заоставштине.
05. 03. 2025. у 10:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Тамарин свет као цвет
ТРЕБА поштовати сваког ко се на фигуративан начин бави сликом.
05. 03. 2025. у 09:00
ЛЕПОТА И ШАРМ БЕОГРАЂАНКИ: Тридесет година од одласка Банета Ђорђевића, пионира српске “лајф” фотографије
ПРЕ два дана се навршило тридесет година од смрти Бранислава Банета Ђорђевића (Београд, 1934 - Београд, 1995), пионира српске "лајф" фотографије и култног хроничара лепоте београдских жена.
05. 03. 2025. у 06:00
Један дан живота
У ОВОЈ јурњави, у овој трци са минутима, он је имао читава двадесет четири сата вишка. То је значило да тек сутра по подне треба да оде у село по жену и децу. То је значило да може да крене било којом улицом и оде на свеједно коју страну...
05. 03. 2025. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Искуства имигранта
УНЕКОЛИКО бисмо књигу Јелене Ангеловски "Штеловање главе" (КОВ, Вршац 2024) могли разумети као наставак њеног првог романа за децу и младе "Мика" ("Службени гласник" 2022) који је привукао велику пажњу књижевне публике различитих генерација и у Србији и у иностранству, и добио неколико значајних књижевних награда.
26. 02. 2025. у 10:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Ликовни аристократа
ПЕТНАЕСТ је година од одласка једног од највећих српских и светских цртача, значајног сликара Бранислава Марковића (Књажевац, 1948 - Београд, 2010).
26. 02. 2025. у 09:00
ЉУБАВ СЕ МОРА НЕГОВАТИ: Јелена Калајџија, за “Новости”, о роману “Спајалица, шест сјемена и перо”
KЊИЖЕВНОСТ може да нас заштити као Ахилеусов штит космогонијом која је њој иманентна од бесловесних порива времена које трошимо. Како Винавер рече, па ћу да украдем: "у то дубоко вјерујем и објема рукама потписујем".
26. 02. 2025. у 08:00
ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН КЊИЗИ: Сећање на Градимира Стојковића
OД овог фебруара библиотеке, школе, центри за културу, фестивали који окупљају ствараоце за децу и младе, остали су без једног од најчитанијих, радо виђених и често присутних великана писане речи.
26. 02. 2025. у 06:00
БИСЕР СЕЦЕСИЈЕ НЕИЗВЕСНЕ СУДБИНЕ: Да ли је Крунска улица, која кроз архитектуру приповеда о историји Београда, довољно заштићена
УКОЛИКО историју Београда посматрамо као историју стварања и разарања, схватићемо колико је важно посветити посебну пажњу очувању архитектонски вредних објеката као сведока развоја града.
18. 02. 2025. у 16:43
ТЕШКО ЈЕ РАЗУМЕТИ СВЕТ БЕЗ КЊИГЕ: Дамир Јоцић, добитник престижне награде "Душан Радовић"
ОД чак 101 књиге пристигле на конкурс за најбоље дело за децу и младе, награду "Душан Радовић" понео је роман "Дечак и друга прича" Дамира Јоцића (1973) у издању "Службеног гласника".
18. 02. 2025. у 16:00
БЛИСТАВО ДЕЛО ВЕЛИКОГ ФИЛОЗОФА: Обележава се 150. годишњица рођења академика Бранислава Бране Петронијевића (1875-1954)
БРАНИСЛАВ Петронијевић је био академик и професор филозофије на Београдском универзитету. Познат је као наш највећи "чисти" филозоф.
18. 02. 2025. у 13:46
ПОГЛЕД ИСКОСА: У неизмерном царству стрипа
БЕОГЕАДСКА "Информатика" израсла је у једног од најзанимљивијих издавача по разноврсности наслова.
18. 02. 2025. у 11:59
ФИЛМ И ЖИВОТ
УЗМИМО кадар-секвенцу у њеном чистом стању: то јест, аудио-визулену репродукцију, начињену из субјективног визуелног угла, једног фрагмента бескрајног низа ствари и радњи које бих могао да потенцијално репродукујем.
18. 02. 2025. у 06:00
ДУХОВНИ ОРИЈЕНТИР: Владета Јеротић - За живота феномен, задужио српску културу
У ЦЕЛОКУПНОЈ историји српске културе мало је интелектуалаца који су за живота стекли тако велику популарност да су постали и својеврстан културни феномен свог и потоњег доба.
12. 02. 2025. у 17:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Тајне неисказивог
ЗБИРКУ Николе Вујчића "Пуне су ми очи даљине" (СКЗ, Београд 2024) чине раније објављене песме којима је придодато још неколико нових. Све заједно, по сродности мотива и тема чине зокружену целину.
12. 02. 2025. у 09:00
ЧЕХОВЉЕВИ ИСЕЧЦИ ИЗ ЖИВОТА: Обележава се 165 година од рођења једног од највећих и најутицајнијих руских и светских писаца
У ДРУГОЈ половини 19. века руска књижевност освојила је читаоце на Западу захваљујући плејади романсијера: Тургењеву, Достојевском, Толстоју.
12. 02. 2025. у 05:00
ПОГЛЕД ИСКОСА - ЋЕЛИЋЕВ ЈУБИЛЕЈ
Стојан Ћелић (Босански Нови, 1925 - Београд, 1992) био је и остао прослављени српски сликар, професор, академик и писац о уметности.
12. 02. 2025. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Држање за нит живота
ЗБИРКА песама Власте Младеновића "Јаснина пољана" ("Пресинг", Младеновац 2024) посвета је песниковој идеалној мртвој драгој.
05. 02. 2025. у 10:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Драганова аркана
ПРЕ месец дана објављена је монографија сликара и цртача из Чачка Драгана Јовановића (Госпић, 1964). "Драган Јовановић: Сам на острву од људи", издавача и једног од најбољих српских штампара "Графопринта" из Горњег Милановца је са своје 192 стране, сјајним репродукцијама и дизајном на А4 формату, једна од узорних књига.
05. 02. 2025. у 09:00
СВЕТ САЖЕТ НА ЕКРАН
КАКО је најмрачнији руски писац постао мода међу британским тинејџерима?
05. 02. 2025. у 08:00
IN MEMORIAM - ОТВАРАО НОВЕ ХОРИЗОНТЕ: Одлазак Зорана Јакшића (1960-2025) писца научне фантастике и преводиоца
ЗОРАН Јакшић (1960-2025) корачао је, тихо и истрајно, кроз мноштво паралелних Универзума.
04. 02. 2025. у 18:56
ШИРИО ВЕДРИНУ И ИЗВАН СЦЕНЕ: Одлазак Игора Бојовића, драмског писца и некадашњег управника "Бухе"
ПРЕРАНО нас је напустио. Надали смо се да ће још много стихова изаћи из Игоровог пера, и да ипак неће напустити овај свет у тако младим годинама.
04. 02. 2025. у 15:18
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Видети и оно чега нема
ДА се у свету лирског субјекта ствараоца с протоком времена увећава потреба за ослушкивањем и разумевањем невиности биљног и животињског света чија емпатија је већа од људске, и у вечитом трагању за лепотом, насупрот прикупљеном, узалудном искуству, са кристалисањем посве јасних мисли које се могу трансформисати из страшног у лепо - од константне мисли о различитим појавима смрти, чији посао никада не остаје недовршен, па све до цветања руже, љубави и значаја сањарења, које је попут "серума против насиља песимизма", сведочи збирка поезије Томислава Маринковића "Шта о нама мисле анђели" ("Архипелаг", Београд 2024).
15. 01. 2025. у 11:50
