ЈЕЗИК ИЗ РОДНОГ КРАЈА И СОКАКА: Власта Н. Ценић, први добитник награде "Милован Данојлић" за најбољу књигу поезије за децу

ПРЕ неколико дана новоустановљена награда "Милован Данојлић", за најбољу књигу поезије за децу, уручена је Власти Н. Ценићу (1957) за збирку "Загрл'те их песме моје", у издању "Пчелице".

Фото Приватна архива

Књига садржи својеврсне песничке портрете 31. српског песника за децу, међу којима су Змај, Вучо, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Арсен Диклић, Душан Радовић, Бранко В. Радичевић, Драган Лукић, Стеван Раичковић, Мирослав Антић, Бранислав Црнчевић, Милован Данојлић, Гордана Брајовић, Љубивоје Ршумовић... Рођен у Кочанима код Дољевца, Ценић је, као професор југословенске књижевности и српског језика, радни век провео у свом крају радећи у ОШ "Вук Караџић". Велику пажњу изазвале су његове две збирке "Бате ће се жени" и "Село сас један падеж" написане на призренско-тимочком дијалекту. Добитник је награда "Булка", "Гордана Брајевић", "Златно Гашино перо", а својевремено је проглашен за најбољег наставника у Југославији. Као велики љубитељ глуме, у Аматерском позоришту у Дољевцу остварио је запажене улоге у представама "Зона Замфирова" и "Хасанагиница".

Како сте се одлучивали које ћете песнике загрлити стиховима?

- Захвалан сам Горану Марковићу, директору ИК "Пчелица", што је прихватио моју идеју да напишем песме о песницима српске књижевности за децу. Он је, уз то, био и "кум" наслова

- "Загрл'те их, песме моје" - што се, показало се, испоставило као прави изазов за све: за издавача, за сјајног илустратора Младена Анђелковића, и за мене, који сам прво морао да изаберем песнике које ћу опевати. Намерно сам на почетку књиге ставио Луку Милованова Георгијевића, јер је он, још 1810. године, написао прву песму намењену деци. Збирком симболично позивам своје песме да загрле песничке узоре - претходнике и савременике.

Пратећи нашу дечју књижевност, бирао сам оне који су мени били најдражи - прво као читаоцу, а касније и као ствараоцу. Од њих сам учио. Њихове речи су бележиле многа детињства.

Шта сте од изабраних песника научили и шта је важно да малишани о њима знају?

Одговорићу вам стихом из песме о Душану Радовићу:

Говорио песницима да за децу пишу ведро.Ведрина је онај ветар што покреће дечје једро.

Мени, загледаном у детињство, он је песничка звезда водиља кроз ливаде поезије. Уз Добрицу Ерића, он је био и остао мој велики васпитач. Од свих изабраних песника научио сам да поезија треба да обрадује, а не да збуњује читаоце. Сви они су се према деци односили с поштовањем - као према равноправној и паметној публици. Разговарали су с њима као са себи равнима, никада с висине. У песмама сам описивао и детињство сваког аутора - јер сам желео да млади читаоци схвате колико је детињство важно. Оно нас одређује за цео живот. Сви ови песници су као деца - много читали. Милован Данојлић је читао у ходу, на путу од Ивановаца до школе у Љигу! То су праве поруке за данашњу децу:

Да читање није навика - већ начин да себе изградиш.

Писање на дијалекту, а да вас сви разумеју, био је велики изазов...

- У српској поезији за децу мало је књига написаних на дијалекту. Један од разлога је страх песника - несигурност како ће деца, посебно она из урбаних средина, прихватити поезију испуњену заборављеним речима. Међутим, ја верујем да то није непремостива препрека.

Постоји решење: на крају књиге може се додати речник мање познатих речи, или пратити књига аудио-записом - било на ЦД-у, било преко QR кода за слушање. Моје књиге "Бате ће се жени" и "Село сас један падеж" могу се у целости слушати.

Већ четири деценије дружим се с децом - у селу и граду, у Србији и ван ње - и могу с поносом да кажем: деца воле дијалекат. Можда не разумеју баш сваку реч, али осете оно важније - мелодију, ритам, ведрину. Писац дијалекатске књижевности не измишља језик. Он говори језиком свог народа. То завештање - те речи које су нам у наслеђе оставили преци - чувам као амајлију. Пишем говором свог детињства, језиком куће и кочанских сокака, јер само тако могу да дочарам мирисе, звуке и слике тог бескрајног детињства. Тиме остављам поруку и мом унуку Новаку, и свој деци: учите књижевни језик, али никад не заборавите ни матерњи. Не стидите се речи које су вас одгајиле. Дијалекат је наш извод из матичне књиге рођених! Изгубимо ли га, јао нама...

Може се претпоставити да сте снажну инспирацију проналазили и у професији којом сте се бавили?

- Озбиљније писање почело је када сам се запослио у школи у Дољевцу - истој оној у којој сам био ђак. Желео сам да својим ученицима приближим граматику - и онда сам почео да пишем песме о граматичким појмовима.

Тако су почела прва, стидљива казивања песама на књижевним вечерима. Пут је био отворен. Требало је само корачати - и наћи свој правац. Можда је мени било и теже. Ја сам дете села, из пољопривредног краја. Али верујем да песништво не познаје провинцију.

Уметност не зависи од спрата на коме живиш, већ од дубине из које пишеш.

Нажалост, ми из малих средина често не можемо да се "наметнемо" метрополи и делимо песничку судбину на једнаке делове. Али ја сам, након 35 година стваралаштва, с поносом изградио осећај припадности и мом Кочану, и мом Нишу, и мојој Србији - па и шире. А песма се враћа тамо одакле је и потекла - у учионицу, у сокак, у срце.

Делите ли забринутост оних који упозоравају на све већу доминацију нових технологија, посебно међу младима, при чему књига као да остаје у другом плану?

- Деца су деца - иста у свим временима и на свим меридијанима: радознала, маштовита, неуморна. Али морам признати - нешто се јесте променило у деци 21. века. (Или ја старим?)

Све је мање оне која читају. То је данас изазов - али не за децу, већ за нас: библиотекаре, наставнике, родитеље, професоре књижевности.Наш задатак је да их усмеримо, да им приближимо лепоту књижевне уметности и снагу писане речи. У ери информационих технологија, морамо се борити да књига у класичном облику преживи. Али ја верујем у то!

Технологија не мора бити непријатељ књиге - ако књига остане пријатељ детета.

Забринутост делим, али верујем да решење није у забрани, већ у избору: да деци понудимо живу, блиску, савремену књигу - а не само успомену на њу. Књига мора да буде присутна у гласу, игри, школи, медијима - само тако ће остати у срцу.

Са поносом истичем и једну акцију која је рођена овде, на југу Србије - у Алексинцу: зове се једноставно, а тако узвишено - Читалићи. Покренута пре десет година с намером да покаже да се у школама још увек чита, акција траје на радост деце, наставника, библиотекара - и родитеља, не смемо их заборавити, јер су и они драгоцени у овој бици за читање.

С обзиром на награду и велики одјек награђене збирке да ли размишљате да сличне оде посветите и неким другим писцима за децу?

- Не, не планирам да наставим са писањем оваквих ода другим ауторима. Ово дело је настало из унутрашње потребе да се поклоним најбољима - то је мој избор срца и читања, а не каталог. Али верујем - и то увек понављам - да је српска књижевност за децу међу најбољима у Европи, па и у свету.Имамо богату традицију, живу поетску реч, невероватне ствараоце и наслеђе које још траје и расте. Много је аутора који заслужују да им се млади читаоци приближе песмом, причом, дијалогом. Нека то буде изазов и позив млађим песницима, наставницима, библиотекарима, уредницима - и свима који верују да дечја књига није мања, него дубља.

Кроз игру и смешак

- Бити први носилац награде "Милован Данојлић" велика је част, али и тихо бреме. Част, јер се име великог песника изговара као молитва. А бреме - јер оно прво - увек нешто означава. Поставља смерницу. Оцртава почетак пута којим ће корачати други. Милован Данојлић је знао да су речи "последњи оријентири у помрчини постојања", да се, кад им се помути смисао, губи "стајна тачка у простору". У времену општег поништавања ове "стајне тачке", разборит говор остаје једно од последњих уточишта људскости. Отуда и мој страх, и моја нада, док сам писао ову књигу. Страх да не изгубим нит са претходницима. А нада да ће та нит деци бити путоказ. Кроз игру, кроз смешак, кроз љубав према стиху. Она је тиха молитва за бољи свет - каже Ценић.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

Пол Остер: Узроци злочина

11. 06. 2025. у 01:20

Додатак Култура

0 0

У ВРТЛОГУ БОРБЕ МИСЛИ, ОСЕЋАЊА И ИДЕЈА: Капитална књига "Цртежи и калиграфија Ф. М. Достојевског" из пера Константина Баршта

04. 06. 2025. у 06:15

Додатак Култура

0 5

ПОЛИТИКА СТВОРИЛА ХРВАТСКИ, БОШЊАЧКИ И ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК: Изабрана дела у тридесет књига професора Милоша Ковачевића у "Јасену"

04. 06. 2025. у 07:00

Додатак Култура

0 1

ПОЛЕТ - НАЈЛЕПША РЕЧ НАДЕ И ВЕРЕ: Данас ће у САНУ бити представљен 22. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика

29. 05. 2025. у 07:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације