ЛАВИРИНТ ИЗМЕЂУ СНА И СТВАРНОСТИ: Књижевни универзум Мирче Картарескуа у трилогији "Заслепљеност"

У САВРЕМЕНОЈ европској књижевности ретко се појављују дела тако амбициозна и уметнички бескомпромисна као што је трилогија "Заслепљеност" румунског писца Мирче Картарескуа.

Мирча Картареску, Фото Профимедија

Састављена од романа "Лево крило" (1996), "Тело" (2002) и "Десно крило" (2007), ова трилогија, у издању "Контраста", превазилази традиционалне границе романа, разбијајући наративну форму и стапајући аутобиографске фрагменте са фантастиком, метафизиком, поезијом и сновима. Настајала више од деценије, трилогија "Заслепљеност" је огромног обима и унутрашње густине, дело које тражи преданог читаоца. Приступити једној таквој катедрали сазданој на интроспекцији, митовима, сновима, халуцинацијама, историји никако није лако. Ни за оног ко пише, ни за оног ко преводи, ни за оног ко чита. Сплетови и преплитања, ток реке мисли са безброј рукаваца који одвлаче пажњу, калеидоскоп стварног и нестварног, могућег и немогућег, јаве и сна, прста судбине и коинциденције - све ово чини од "Заслепљености" лавиринт где потрага за истином постаје потрага за слободом која постаје потрага за самим собом.

Ако је Борхес имао Буенос Ајрес, а Џојс Даблин, тако и Картареску има своју епоху и свој град: Букурешт у комунистичком периоду. Сивило свакодневице, опште стање очаја и безнађа, страха и скривеног револта, презасићеност стварношћу и глад за променом, све се ово огледа у трилогији, испресецано свиме оним што је могло представљати слободу у том периоду: снови, халуцинације, бег у мит, у историју, у веру. И мада је тематика комунистичког периода честа у романима савремене румунске књижевности, Картареску осликава то "златно доба" на својствен начин, ткајући, попут своје мајке у роману, живу слику статичности и статичност живота помоћу апсурдности система, суровости егзистенције, гласине као сигурни извор информација. У средишту вртлога свих наведених елемената, од ониричних до стварних, проналазимо Мирчу, дечака из комунистичког Букурешта, који је одрастао окружен бетоном, страхом, гласинама о "плавооким момцима", свеприсутном Партијом и Чаушескуом. Његово детињство и младост постају призма кроз коју се преламају универзалне теме: идентитет, памћење, траума, уметност, смрт.

Међутим, роман не нуди јасне одговоре нити чврсте наративне тачке; свет се у Картарескуовој прози стално мења, фрагменти се преклапају, прошлост се открива као несигурно и нестабилно тло.

Фото промо

Иако је прожета аутобиографским елементима, трилогија је истовремено и универзална.

Искуства из детињства, односи с мајком, телесна болест, еротске фантазије, психолошке кризе - све то излази из личног оквира и поприма митске димензије. Картареску не пише о себи да би се исповедио, већ да би кроз властиту биографију проговорио о човеку као таквом - о његовој крхкости, несталности, потреби за смислом и светлом у свету таме.

Уметнички процес, сам чин писања, постаје начин да човек постоји. Мирча пише о Мирчи који пише о Мирчи који пише... свака реченица се огледа сама у себи безброј пута, прелама се кроз безброј паралелних универзума, све што постоји, постоји јер је записано, а записано је да би постојало. Саградити универзум од слова, створити свет у том универзуму, поставити себе у његовом центру и бити одговоран за његово иницијални настанак - егзистенцијални чин, писање као акт спаса, акт настанка и нестанка. Лични израз као колективни врисак, лична траума као траума целог једног народа, Картареску све присваја и именује као своје сопствено. Подсећа нас, осцилирајући између барокне раскоши и модернистичке фрагментације, да књижевност није само средство преношења поруке, да књижевност није само "прича", већ је и стање, духовно, емотивно, филозофско.

У време када је књижевност све више потиснута брзим медијима и "лаким" садржајем, Картареску својим делом нуди супротност, романе који захтевају време, пажњу, дубинско читање. "Заслепљеност" није трилогија за сваког, али отвара просторе који су много шири од свакодневне стварности. А опет, упркос комплексности, "Заслепљеност" није затворена књига. Она позива читаоца да постане њен саучесник - не да је "разуме", већ да је доживи.

Нећете је памтити по радњи, већ по осећању које остаје; као да сте путовали унутар сна, или чак унутар нечијег мозга који сања цео свет. Картареску нам кроз ову трилогију показује да је књижевност још увек способна да буде откровење, да нас истовремено суочи са собом и избави из нас самих. У том смислу, "Заслепљеност" је много више од прозног дела, "Заслепљеност" је простор између светлости и таме, место сусрета снова и сећања, огледало у којем се одражавају не само ауторови светови, већ и наши сопствени...

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ЈЕЗИК ИЗ РОДНОГ КРАЈА И СОКАКА: Власта Н. Ценић, први добитник награде "Милован Данојлић" за најбољу књигу поезије за децу

09. 07. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 0

МИЛЕНА ИМАЛА И БЕОГРАДСКУ ФАЗУ: Да ли су најчувенија дела велике српске сликарке настала у престоници

09. 07. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ЕХ, ДА ЈЕ ТОМПСОН БИО ЖИВ... Подсећање на писмо генерала Александра Лузана Мусолинију

09. 07. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ДОСИТЕЈЕВО СВЕТЛО ЧЕЛО: О значају великог Српског просветитеља, Королијином сонету и Хопову

02. 07. 2025. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације