МИЛЕНА ИМАЛА И БЕОГРАДСКУ ФАЗУ: Да ли су најчувенија дела велике српске сликарке настала у престоници

ПОСЛЕДЊИХ деценија се интензивно истражује и пише о животу и стваралаштву наше чувене сликарке Милене Павловић Барили, једне од најнеобичнијих уметница Европе прве половине 20. века.

ДОКУМЕНТ Зграда у Сремској 9 у којој је живела сликарка, Фото Из колекције Милоша Јуришића

Увек је узбудљиво кад се дође до неког новог податка из њеног кратког и бурног живота.

Милена је рођена у Пожаревцу 5. новембра 1909. године. Била је ћерка Карађорђеве праунуке Данице Павловић и италијанског композитора и музиколога Бруна Барилија. Још од детињства је живела између Рима и Пожаревца, између оца и мајке, да би потом постала прави космополита: школовала се у Београду и Минхену, живела и излагала у Паризу, Лондону, Риму и путовала по целој Европи, да би последње године живота провела у Америци, вихором Другог светског рата онемогућена да још једном крочи у своју вољену Србију. Умрла је у Њујорку 6. марта, 1945.

До сада се сматрало да Београд није привлачио Милену, односно да је у Београду живела само у периоду од 1922. до 1926, док је похађала гимназију и Краљевску уметничку академију. Она је том приликом становала на двору Александра Карађорђевића јер је њена мајка Даница у то време била надзорница двора, а затим и наставница српског језика краљици Марији Карађорђевић.

Заинтригирани неочекиваном информацијом потомка једне од старих београдских породица са Обилићевог венца да је на адреси Обилићев венац 20 један од станова изнајмљивала сликарка Зора Петровић, а извесно време и Милена Павловић Барили, кренули смо у потрагу за Миленином пријавом боравка која би потврдила ово необично породично предање. Нисмо је нашли на Обилићевом венцу 20, али јесмо у Милорада Драшковића (данас Сремска) број 9. Милена се на тој адреси пријавила 18. марта 1936. године са напоменом да јој је претходно боравиште било у Паризу. Могуће је да је она пре 18. марта заиста неко време била гост Зоре Петровић на Обилићевом венцу док је тражила сопствени стан. У сваком случају ово је био Миленин последњи боравак у Србији, јер је познато да она децембра 1936. године, тачно на Светог Николу, одлази у Рим где ће имати самосталну изложбу у априлу 1937. А из Рима је животни пут води поново у Париз, затим у Венецију, Тирану, Осло, Хаг, натраг у Рим, па коначно у Њујорк.

Милена Павловић Барили, Фото Галерија МПБ

Шта је тачно Милена радила у Београду 1936. године? Да ли је још једном (безуспешно) покушала да нађе посао наставнице сликања, као што је то покушавала након завршене Уметничке школе? Да ли је желела да организује изложбу? У потрази за могућим одговором обратили смо се Виолети Томић, кустосу Галерије Милена Павловић Барили у Пожаревцу, која нам је скренула пажњу да се Милена током те 1936. интензивно припремала за своју самосталну изложбу у Галерији дела Комета у Риму. Претпостављало се да су те припреме текле у Пожаревцу, али сада нема сумње да је она сликала у миру свог београдског стана, а у Пожаревац вероватно одлазила само да обиђе мајку.

Аутопортрет са античком главом, Фото Галерија МПБ/Илустрација из књиге Вилоете Томић/Из колекције МСУ

Зато у Галерији Милена Павловић Барили наилазимо на Миленину фотографију, послату из Београда у Пожaрeвaц, на чијем реверсу је уметница написала: "Мом милом ујка Божи, да ме се сећа и да ме воли, његова Мањушка. Београд, мај 1936". Такође, Миленин рођак, др Рафаило Михајловић са Дорћола, током интервјуа који је пре двадесетак година снимила Мира Адања Полак под називом "Миленини снови", напомиње да се 1936. године највише дружио са Миленом, да су посећивали њену омиљену кафану "Мали Париз", ишли на игранке у хотел "Москва" и на биоскопске представе.

Фото Приватна архива

Др Михајловић ни у једном тренутку није поменуо да је Милена тада имала стан у Београду, па се стиче утисак да је долазила у краће посете престоници, али је сада јасно да се ради о вишемесечном, а можда и целогодишњем боравку у Београду. Ово је веома битан податак када имамо у виду да је те 1936. године настао читав низ Милениних значајних радова и ремек-дела која ће она на пролеће 1937. изложити у римској Галерији дела Комета и побрати изванредне критике стручњака.

Мадона, Фото Галерија МПБ/Илустрација из књиге Вилоете Томић

Међу овим сликама су и три Миленина најчувенија аутопортрета - "Аутопортрет са стрелцем", "Аутопортрет са кичицом" и "Аутопортрет са античком главом", затим "Венера са лампом", "Девојка са писмом и лаутом", "Лутка", "Фантастична композиција са женским актом и змајем", "Женски портрет с марамом", "Портрет Сиба Миличића", "Мадона"...

Венера са лампом, Фото Б. Наканиши/Из колекције МСУ

Цео тај период у којем код Милене долази до видљиве промене израза, у којем се она "окреће великим вредностима прошлости, рони у метафизичком, експериментише са ренесансним обрасцем", како то објашњава Виолета Томић ("Милена Павловић Барили - Сјај једне звезде", 2024) сада можемо да назовемо Миленином београдском фазом.

Аутопортрет са стрелцем, Фото Галерија МПБ/Илустрација из књиге Вилоете Томић/Из колекције МСУ

Осим што је очигледно уживала у плодном раду и дружењу са рођацима и пријатељима, Милена је 1936. године у престоници имала прилике да посети и низ веома занимљивих сликарских изложби, као што су, рецимо, биле изложбе Милана Коњовића у Павиљону Цвијета Зузорић и Петра Добровића у Ратничком дому. Београд није ни сањао да су током те године, у улици Милорада Драшковића 9, у изнајмљеном стану на трећем спрату, из дана у дан настајали раскошни сликарски радови жене за чији јединствен уметнички израз наша средина у то време, нажалост, није имала слуха, а која се данас сматрају ремек-делима српског и европског сликарства.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

ИЗМЕЂУ РАСТКА И СТРАМЕРА: Драган Бошковић песник, теоретичар и историчар српске књижевности

25. 06. 2025. у 10:00

Додатак Култура

0 1

СТАТИ НА ПУТ ОПШТОЈ НЕБРИЗИ О ЈЕЗИКУ: Декларација о Статусу лектората и лекторских служби српског језика

25. 06. 2025. у 10:00

Додатак Култура

0 0

У ЊЕГОВОМ ОСМЕХУ УВЕК ЈЕ БИЛО МАЛО ГОРЧИНЕ: Комеморативни скуп посвећен академику Љубомиру Симовићу (1935-2025) одржан у Српској Академији

10. 06. 2025. у 20:59

Додатак Култура

0 2

О КЊИЗИ „11:52” НИНУСА НЕСТОРОВИЋА: Кад Срби бирају власт

11. 06. 2025. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације