ЕХ, ДА ЈЕ ТОМПСОН БИО ЖИВ... Подсећање на писмо генерала Александра Лузана Мусолинију

У ИТАЛИЈАНСКОМ војном архиву, сачувано је писмо генерала Александра Лузана Мусолинију из августа 1941:

На фотографији је фашистички италијански генерал Александар Лузано који стоји изнад српског детета које су заклале усташе, испред школе у Пребиловцима., Фото Италијански војни архив

"Дуче,

Моја безгранична оданост вама, надам се, даје ми за право да на неки начин одступим од строгог војног протокола. Зато журим да вам опишем догађај којем сам лично био сведок пре три недеље.

У обиласку столачког, чапљинског и љубињског котара (између 60 и 130 км северно од Рагузе тзв. Дубровника) - од наших обавјештајаца сам сазнао да су Павелићеве усташе претходног дана починиле злочин у једном селу (Пребиловци), а када су то чули још увек шокирани Срби су били сигурни да ће се то поновити.

Недостају ми речи да опишем шта сам тамо нашао. У великој учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неприкладна и наивна реч. То је превазишло свако лудило!

Многима су одсечене главе и поређане на школске клупе. Стомаци су им били распорени а усташе су из поцепаних изнутрица извлачиле црева и, као новогодишње гирланде, развлачиле их испод плафона и ексерима забијале у зидове! Рој мува и неподношљив смрад нису нам дозволили да ту останемо дуже. Приметио сам поцепану врећу соли у углу и био шокиран када сам открио да су их полако клали, солећи им врат! Управо када смо одлазили, из задње клупе се зачуло дечје кркљање. Шаљем два војника да виде шта је.

Извели су једног ученика, био је још жив, дисао је са преполовљеним грлом! Возим то јадно дете у нашу војну болницу својим колима, враћам га свести и од њега сазнајем пуну истину о трагедији.

Злочинци су прво наизменично силовали српску учитељицу (зове се Стана Арнаутовић), а затим је, пред децом искасапили. Силовали су и осмогодишње девојчице. За све то време певао је на силу доведен цигански оркестар да пева и удара у даире!

На вечну срамоту наше, римске цркве, у свему томе учествовао је један свештеник, Божији пастир! Дечак којег смо спасили брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, због наше непажње, побегао је из болнице и отишао у своје село да тражи рођаке.

Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га испред његове куће, искасапљеног!

Од хиљаду и нешто душа, у селу нема никога! Истог дана смо открили да су касније, пошто је почињен злочин у школи, усташе заробили још 800 житеља села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин убили на путу до јаме.

На фотографији је фашистички италијански генерал Александар Лузано који стоји изнад српског детета које су заклале усташе, испред школе у Пребиловцима., Фото Италијански војни архив

Само око 300 мушкараца су се спасли. (преживеле су 172 особе, прим.аут.). Само су они успели да пробију усташки обруч око села и побегну у планине! Тих 300 преживелих јачи су од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су могли да изгубе изгубили су! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак је и страх од смрти нестао.

Смисао њихових живота је само у освети, у њиховој страшној освети је, на неки начин, срамота што су преживели! Херцеговина, Босна, Лика и Далмација пуне су таквих села као што су Пребиловци.

Масакри над Србима су достигли такве размере да су на тим просторима загађени многи извори воде. Из извора у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, тече црвенкаста вода, у то сам се лично уверио! Неизбрисива мрља ће пасти на савест Италије и наше културе, ако се, док је време, не оградимо од усташа и спречимо да нам се припише подржавање безумља!

Ген. Александро Лузано
Командант 2 армије, Херцеговачки сектор
Август 1941"

На интернету се може наћи низ реакција на овај ужас које углавном показују саосећање али има и не мали број порицања. Тврди се да тај документ не постоји јер, заиста писмо на италијанском се не може наћи. Неки су покушали да ангажују Гугл и пошто писма нема, верују да је то написала нека српска пропагандна рука. Затим су ту тврдње да злочин нису починиле усташе, већ партизани. И на крају, "закључци" да је то све измишљотина, укључујући генерала који уопште није ни постојао!

На њихову проусташку жалост, писмо постоји. Оригинал се налази у Риму, постоји и копија у централном државном архиву Италије, па чак и једна у музејском архиву у Копру.

За оне који хоће да виде оригинал, ево упутства:

Фонд / Број архивске јединице
Fondo N 1 "Balcani", busta 902, fasc. "Relazioni su violenze Ustascia 1941", doc. 4713/Oper.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације