ПОГЛЕД ИСКОСА: Век апстрактне уметности

Пише Дејан Ђорић

13. 08. 2025. у 05:00

ПОРЕКЛО модерне уметности поједини стручњаци као Ђулио Карло Арган и Сандро Бокола виде у сликарству Хогарта односно Гоје.

Без неке строго одређене појавности, модерна уметност траје најмање три века, као један од стилова који се дуже одржао упркос сталним променама. Можда је најкарактеристичнији квалитет модерне апстрактна уметност. Поједини истраживачи као Асканио Поповић који су се бавили њеном тајном историјом тврде да је нова уметност јеврејски пројекат а ако и јесте не може се оспорити доследност утицаја јудејске религије у забрани фигуративног приказивања, толико другачија од античког мимезиса, опонашања природе. Насупрот телесном и материјалном овога света рани модернисти истакли су духовност, њихова уметност била је израз религијског.

Сада је сто петнаест година откако је Василиј Кандински насликао прву апстрактну слику - акварел из 1910. године. Поједини значајни сликари као академик Љуба Поповић сматрали су било какво бављење апстракцијом издајом уметности, међутим, ништа тако темељно не обележава модернизам као апстракција, она је кључ. Најдаље је у проучавању тајне историје па и скривених порива модернизма у Србији отишао Миро Главуртић. Уочио је да прва апстракција настаје инверзијом - Кандинском су се отворили потпуно други ликовни свет и простор на слици, без икакве везе са реалним, када је угледао једну своју слику наопачке окренуту. Касније ће Ото Бихаљи Мерин, који је познавао Кандинског, тврдити да и најсмелије замисли апстрактних сликара и вајара не излазе из природног поретка.

Узорци такве уметности могу се потражити у микроскопским или макроскопским снимцима природне или звездане материје, као што њиве снимљене из авиона неодољиво подсећају на неке апстрактне слике. Миро Главуртић је истакао инверзију као демонски принцип и опште обележје модернизма, међутим, после рушилачког у сликарству Кандинског, које одговара атоналној музици Шенберга из тог времена, уследио је код њега у геометријској апстракцији градитељски порив. Како је истицао Владан Радовановић, у уметности се идејно, ментално, не може раздвајати од чулног.

За разлику од већине, пионири те уметности били су духовници и такво је и њихово стваралаштво. Започиње са Литванцем Чурљонисом, о коме су први код нас писали Винавер и Калајић, масоном 33 степена, траје од Кандинског који је био власник једне од највећих приватних библиотека о окултном, Хилме аф Клинт, шведске сликарке и мистичарке из теозофске школе до Маљевича, Модријана, Клеа и Алберса, несумњиво духовно укључених. Ми имамо Ивана Табаковића, Стојана Ћелића, Славу Богојевића, Миодрага Б. Протића и друге чија је уметност несумњиво на духовним основама. Посве различито од било чега на Истоку и Западу, овде се формира апстрактно сликарство на православној основи једног Лазара Возаревића а од млађих Зорана Гребенаровића и Зорана Ђорђевића.