БЛАГО НА ПАПИРУ И СЛИЦИ: Изложба у Галерији науке и технике САНУ поводом јубилеја Археолошког института

У Галерији науке и технике САНУ, у понедељак, 18. aвгустa, у 18 сати, биће отворена изложба "Археологија на папиру и слици - 70 година од оснивања Одељења за документацију Археолошког института у Београду", чији је аутор др Милан Миловановић, документалиста Археолошког института у Београду.

Виминацијум, Фото Археолошки институт

Рад Археолошког института започет је 1947. године када је за првог управника постављен академик Владимир Р. Петковић. У првим годинама свог пословања, Институт није имао издвојеног документалисту који би обављао послове сакупљања, инвентарисања, обраде и заштите научне и техничке документације. Августа 1955. године, у време када је управник Института био проф. Ђурђе Бошковић, Одељење за документацију почело је са радом запошљавањем археолога Љубице Зотовић као првог руководиоца.

У Одељењу документације чува се оригинална документалистичка грађа којa је настала током реализације многих теренских пројеката Археолошког института на локалитетима из различитих периода: дневници, белешке, скице, планови, фотографије, дијапозитиви, кореспонденција, архивски материјал, 3Д модели итд. Посебан инвентар Одељења налази се у кинотеци, хемеротеци и Документационом фонду Владимира Р. Петковића.

У Галерији науке и технике САНУ посетиоци ће моћи да виде одабрани материјал из богатог фонда Одељења за документацију Археолошког института, са нагласком на досада необјављене фотографије са теренских археолошких ископавања у нашој земљи, као и фотографије локалитета у страним државама које су сарадници Института начинили приликом гостујућих обилазака.

АУТОР Милан Миловановић, Фото Археолошки институт

Биће изложене и фотографије са испитивања Хиландара 1954. године, као и изузетно вредан материјал из Документационог фонда Владимира Р. Петковића иЛегата Ђурђа Бошковића. Најважнији део изложбе чини емитовање досад необјављених филмских записа које је дигитализовала Југословенска кинотека. Реч је о немим филмовима који су настали на разним археолошким локалитетима током шездесетих и седамдесетих година ХХ века: Лепенски вир, Равна, Хајдучка воденица, Салдум, Рас и многи други.

Тврђава Сврљиг, Фото Археолошки институт

Аутор изложбе др Милан Миловановић, за "Новости", истиче да археолошка документација представља примарни извор за археологе на основу којих они проучавају прошлост.

Уколико материјални остаци нису документовани током истраживања, археолошки налази, осим естетске, немају никакву вредност.

- Одељење за документацију је током друге половине 20. века садржало највише обрађених теренских јединица на ниву читаве СФРЈ. У питању је сакупљена документација са бројних теренских испитивања коју су сарадници Археолошког института реализовали на бројним локалитетима. Поменимо само налазишта у Ђердапу, Рудној Глави, Градишту код Кикинде, Виминацијуму, Царичином граду, Градини изнад Пазаришта, и бројним дргим споменицима.

Лепенски вир, Фото Археолошки институт

Данас, документација Института је увелико у процесу дигитализације, и очекујемо да ће, након завршеног поступка у будућности, број документалистичких једница у Институту бити преко милион - каже Миловановић.

Аутор истиче да ће на изложби бити представљена документалистичка грађа са репрезентативних, али и мање познатих локалитета, кроз целине: планотека, фототека, хемеротека, кинотека, затим, архивски материјал и регистратурски садржаји (дневници, записници, археолошки картони, итд.).

Гамзиград, Фото Археолошки институт

Изложба у Галерији науке и технике САНУ биће отворена до 6. септембра. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације