"ЦУНАМИ" ПРОПИСА ОКО СПЛАВОВА: Одлука о постављању плутајућих објеката на престоничким рекама данас пред одборницима

ХАОСУ који годинама влада на београдским рекама, сплавовима који су везани не према пропису, него тамо "где газда каже", ретким контролама и још ређим казнама - коначно се назире крај.

Фото Н. Фифић

Уколико одборници Скупштине Београда на данашњој седници усвоје Одлуку о постављању плутајућих објеката на водном земљишту на територији града и План места за њихово постављање, коначно ће се увести ред у ову област, која је годинама неуређена и ничија. Од дана ступања на снагу ове одлуке, власници ће имати на располагању две године да ускладе габарите свог објекта са новим планом.

Ако предлог буде усвојен, сплавови неће смети да буду виши од седам метара, а за непоштовање прописа плаћаће се до 150.000 динара.

Према извештају ЈВП "Београд воде" који су крајем фебруара 2019. године пописали број сплавова на делу водене територије Саве и Дунава, број плутајућих објекта износио је 319.

Границе новог плана предвиђају 78 зона - 14 на Дунаву и 64 на Сави планираних за постављање сплавова.

Осим "активних" сплавова, биће одређене зоне и одлагање уклоњених пловила, која су хаварисана и неусловна за било коју намену. Овај документ дефиниште намену и врсту плутајућих објеката који се деле у четири категорије - за јавне сврхе, које употребљавају државни органи, привредне, који обухватају угоститељске и продајне објекте, за сопствене потребе у циљу одмора, спорта или рекреације, док последња класа обухвата привезишта за чамце.

Главни градски урбаниста Марко Стојчић каже да је радна група дуго радила на овом плану, те да је ово први од пет корака који треба испунити како би били задовољни корисници и власници сплавова, али и сви Београђани.

- Сви сплавови мораће да испуњавају критеријум безбедности - истиче Стојчић.

- Ту су и елементи противпожарне заштите, а увели смо и нови критеријум који се тиче архитектуре. Стил нећемо дефинисати већ искључиво ставке које се тичу габарита, пре свега висину, где ћемо имати неколико категорија. То значи да, уколико се иза реда сплавова налази неки споменик културе или нека заштићена зона, ови објекти неће моћи да својом висином угрожавају те визуре, односно простор Саве или Дунава на то нешто што је са друге стране. Најчешће ће то бити висина насипа, у неким случајевима моћи ће да се надвиси, али у пракси то значи око седам метара висине.

Стојчић објашњава да у тим зонама неће моћи да буду плутајући објекти виши од два нивоа, односно приземља и спрата. Сада имамо ситуације да неки објекти на води имају три или четири нивоа, али то не значи да ће морати да смање своје габарите.

- Одредићемо зоне за измештање тих већих сплавова. Интенција је да све потпуно рашчистимо да бисмо видели постоје ли неке локације где сплавови морају да се уклоне. Дефинисаћемо и зоне у смислу делатности, где ће бити клубови због буке, где објекти за становање, где за комерцијалне сврхе. Локали на води који пуштају музику биће даље од места становања и мораће да имају звучну изолацију. Ово је само први корак који дефинише где сплав може да стоји, где не може.

Други корак у коначном обрачуну са нередом на престоничким рекама је измена Закона о водама који треба да додатно пропише неке елементе за постављање плутајућих објеката, док ће трећа категорија обухватити добијање дозвола за конкретне локације. Стојчић наглашава да највећи број сплавова који је тренутно на рекама има предност у односу на друге подносиоце захтева.

- Нећемо ићи на то да све склањамо, већ на то да они који су много инвестирали остану на тим локацијама, уколико испуне критеријуме које смо дефинисали. Сви ће морати да уђу у режим наплате, те да плаћају по квадратном метру сплава, у зависности од зоне и намене.

ОТПАДНЕ ВОДЕ

ТРЕТМАН отпадних вода које са објеката теку у Саву и Дунав биће најсложенији процес којим ће се градски челници бавити у наредним годинама. Према речима градског урбанисте, размишља се о неколико модела - од увођења резервоара за отпадне воде до ангажовања пловила или возила на копну које ће прихватати те течности и даље их третирати.

ПРЕДЛОЖЕНИ ИЗНОСИ КАЗНИ

У ЈАНУАРУ ове године, на снагу је ступила Одлука о локалним административним таксама која се, између осталог, односи и на таксе за постављање сплавова. Пре те одлуке за решење о постављању сплава до 2021. године плаћао се 3.921 динар, а сада би та такса била 33.387 динара. Према предлогу, новчаном казном од 150.000 динара казниће се власник који постави или користи плутајући објекат без дозволе за постављање. Исти износ платиће онај ко свој сплав без дозволе прикључи на водоводну и канализациону мрежу, али 25.000 динара даће и одговорни у надлежном јавном предузећу. Ко не буде одржавао уредност, комуналну хигијену и не буде редовно уклањањо смеће и нанос између свог локала на води и обале, ако се буде оглушио о наредбе надлежних у случају поплава и леда, те ако буде имао небезбедан прилаз, биће "лакши" за 100.000 динара

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације