МИРИС СА РЕКЕ "ШТИПА ЗА НОС": Стручњаци из ГЗЗЈЗ тврде да смрад који данима гуши престоницу није опасан

Ј. Д. - Г. Н.

02. 08. 2021. у 06:47

КАО и ранијих година, крајем јула и почетком августа, непријатни мириси у поподневним сатима узнемиравају суграђане. Центар Београда, али и ободни делови престонице, практично се гуше у смраду, који подсећа на стајско ђувриво и фекалије.

МИРИС СА РЕКЕ ШТИПА ЗА НОС: Стручњаци из ГЗЗЈЗ тврде да смрад који данима гуши престоницу није опасан

Фото Ж. Кнежевић

Ипак, ова појава није неуобичајена када су високе температуре ваздуха и када долази до наглих осцилација у ваздушном притиску. Како кажу стручњаци из Градског завода за јавно здравље (ГЗЗЈЗ), мириси не утичу на квалитет озонског омотача.

Овча, Земун, Обреновац, Винча и део Дедиња око КБЦ "Драгиша Мишовић", били су пред викенд у зеленој зони која се карактерише као одличан квалитет ваздуха. Нешто загађеније, али и даље у границама прихватљивог, било је у осталим деловима престонице, односно у мерним станицама у Булевару деспота Стефана, Омладинских бригада и у Лазаревцу.

- Непријатни мириси не могу да утичу на квалитет ваздуха, већ само на комфор грађана - каже, за "Новости", Андреј Шоштарић из ГЗЗЈЗ. - Повишене температуре, које су тренутно забележене у Београду, доводе до распадања отпада на депонијама, што додатно квари мирис током боравка напољу.

Као један од главних разлога за смрад стручњаци наводе недостатак фабрика за прераду отпадних вода, али и изливање канализације у Саву и Дунав. У Београду постоји 100 директних излива канализације, из којих се годишње у реке излије 60.000 олимпијских базена фекалија. Када се у ово доба године повуче водостај река, при обали остаје муљ, из којег испаравају мириси.

- Након завршене жетве, у ово доба године, углавном се ђубре оранице одлаже на ободима града, у Падинској Скели, Гроцкој, у удаљеним насељима Чукарице. Не треба заборавити ни тај фактор као један од узрочника "штипања за нос" - подсећају стручњаци.

Из Градског завода додају да свакодневно прате квалитет ваздуха на више од 30 мерних станица широм Београда. Ови мириси никада не трају дуго, и савет суграђанима јесте само да се наоружају стрпљењем.

ИЗГРАДЊА ПЕТ ПОГОНА

ФАБРИКА за прераду отпадних вода умањила би емисију отпадних вода у две београдске реке за 80 одсто. Према ранијим изјавама градских челника, у Београду је потребно изградити пет оваквих погона, како би се проблем решио. Осим Великог Села, изградња ових фабрика планирана је у Батајници, Остружници, Обреновцу и Гроцкој.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у Рибникару нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у "Рибникару" нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

ИЗ СНИМАКА се види да су теткица, којој још не знамо име, разредна Драгана Томић и домар Раде Симић, након што је Коста пуцао, а пре доласка наставника географије Зорана Нишевића и полиције, били на вратима учионице историје у којој је било "VII/2" и нико од њих није ушао унутра и пружио помоћ деци.

30. 09. 2024. у 14:56

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

25. 09. 2024. у 22:01

Коментари (0)

РАСИПАЊЕ ХРАНЕ: Глобални проблем који има дубоке еколошке, економске и социјалне последице