Београд

ПОСВЕЋЕНИ ВЕЧИТОЈ ДЕЦИ, ВАЖНИЈИ ОД ПОРОДИЦЕ: У Београду 540 личних пратилаца је подршка младима са сметњама у развоју и родитељима

Милица Станојковић

14. 11. 2021. у 08:51

ВАЖНИЈИ од чланова фамилије, који често умеју да се "разбеже". Део најуже породице постају за кратко време.

ПОСВЕЋЕНИ ВЕЧИТОЈ ДЕЦИ, ВАЖНИЈИ ОД ПОРОДИЦЕ: У Београду 540 личних пратилаца је подршка младима са сметњама у развоју и родитељима

Друштво, ослонац, подршка и чувари леђа деци о којој брину и с којима руше делић по делић урођених баријера, али и предрасуда околине. Шанса родитељима, превасходно мајкама, које одједном, добију неко "своје време" да, без гриже савести, иживе неке своје давно заборављене жеље. Они су лични пратиоци деце са сметњама у развоју, који, иако нису у званичном регистру занимања, обављају веома важан посао социјалне заштите под туђим кровом. У Београду их тренутно има 540, а план је да их до краја године буде 600, колико ће и породица моћи да рачуна на њихову помоћ.

Дубравка Мађинца, студенткиња Дефектолошког факултета, једна је од њих, која већ шест година брине о деци са сметњама у развоју. Пре три године породица Грбовић отворила јој је врата свога дома и указала јој поверење да се стара о тинејџерки Тамари, сада осамнаестогодишњакињи. Иако лични пратилац на обуци коју прође добије неке смернице, овај посао не може да се ради строго по правилима "професије". Доказ за то је њихово пријатељство изграђено кроз свакодневно осмочасовно дружење.

- С обзиром на то да студирам логопедију, желела сам да надокнадим праксу која ми недостаје на факултету и тако сам се пријавила за личног пратиоца организације "Дечје срце" - каже за "Новости", Дубравка.

- Хтела сам више контакта са децом, а остварила сам више од замишљеног. Са Тамаром сам већ три године и свакодневно је одводим у школу док траје школска година, тамо са њом проводим време и враћам је из школе. Преко лета, кад нема наставе, обилазимо разне јавне установе, шетамо, идемо у зоолошки врт и другде.

Како објашњава Дубравка, Тамара воли да буде у покрету, тако да се она труди да јој увек осмисли одлазак на нека занимљива места.

- Она воли да се дружи, тако да се трудимо да нам дан увек буде испуњен. Волимо да одемо у кафић, а често смо и у кафићу "Звуци срца" - препричава њихов дан док са њима разговарамо баш у том локалу у Чубриној 12.

- А осим с Тамаром, зближила сам се и с њеним другарицама из школе "Стефан Дечански", јер иако нисам њихов пратилац, бринем и о њима на неки начин.

Тамарина мајка Дијана Грбовић укључује се у разговор и истиче да јој је сада незамисливо да немају подршку личног пратиоца. Ипак, признаје да је у почетку била резервисана, као и остали родитељи, према идеји да дете препусти потпуном незнанцу.

- Пошто сам навикла да све сама радим, нисам знала шта би лични пратилац то могао да ради уместо мене или боље од мене - искрена је Дијана.

- Онда схватите да сте и ви имали неке жеље, и подсетите се шта сте то волели да радите кад останете сами и да је то у реду да се одморите чак и од свог детета. Ипак, као родитељ тинејџерке са сметњама у развоју морала сам да прихватим да ће кад мене не буде, моје дете бити са странцем. И онда сам одлучила да се сама уверим како ће то изгледати.

Границе које постоје није лако срушити. Али, Дубравка је успела да са Тамаром "миц по миц" направи помаке. То примећује и њена мајка Дијана, која истиче, да је проширила видике и искорачила из двадесетчетворочасовног друштва своје мајке.

- Иако сам "кул" мама, Тамари је потребно да проводи време са неким другим - каже Дијана.

- Ни ја, кад сам била тинејџерка, нисам желела да стално будем са мајком. Дубравка јој је и другарица. А чак је успела и неке ствари које ја нисам. Пошто Тамари смета бука, тешко нам је падала вожња градским превозом. Са Дубравком нема тих проблема.

Тамара је до сада "променила" седам личних пратилаца. Али, с њиховим одласком није се завршио њихов контакт. Веза коју су оствариле остала је за цео живот.

- Морам да нагласим да нису оне бежале од нас - кроз смех говори Дијана.

- Неке су се удале, одселиле, нашле посао у својој струци. Прва девојка која је бринула о Тамари није имала смелости уживо да ми саопшти да одлази, већ ме је назвала телефоном. И онда смо заједно плакале. Ипак, нашла је посао у струци и морале смо да будемо срећне због тога. Са свима смо у контакту, долазе нам на рођендане, па пречи су ми од фамилије.

Хуманитарна организација "Дечје срце" место је за обуку личних пратилаца. А тренутно у 150 београдских школа и вртића бораве лични пратиоци заједно са децом.

- Највише личних пратилаца имамо међу студентима, најчешће са психологије, дефектологије и сродних наука - каже Сашенка Мирковић, дефектолог "Дечјег срца", која је иначе, била и Тамарина учитељица.

- Али, нећете веровати, иако углавном раде млађи, и поједини пензионери обављају овај посао. Толико су дивни, посвећени. Питала сам се шта их то нагони да дођу код нас. А онда сам схватила. Остварени су, не јуре више за новцем, проживели су све и онда долазе са идејом да учине живот лепшим неком детету.

* * * * * * * * * *

ОВЕ ГОДИНЕ 20 ОДСТО ВИШЕ

ГРАД Београд услугу социјалне заштите "лични пратилац" покренуо је 2014. године. Од тада, листа корисника и пратилаца се ширила, а ове године број је увећан за 20 одсто. Како за "Новости", објашњава секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић, ову услугу тренутно пружа 540 личних пратилаца за исто толико корисника.

- Од почетка школске године до сада у услугу је са листе чекања укључено 67 нових корисника - наводи Станисављевићева.

- До краја 2021. планирано је укључивање још 60 деце са листе чекања, па ће укупно личног пратиоца имати 600 деце. Предност имају једнородитељске породице, које немају других чланова породичног домаћинстава које могу преузети бригу о детету, као и деца са првим и другим степеном подршке. Највише поднетих захтева има на општинама Нови Београд и Палилула, док у Барајеву за сада нема заинтересованих корисника за ову услугу.

* * * * * * * * * *

АКРЕДИТОВАНА ОБУКА

СВАКИ лични пратилац пролази обуку по акредитованом програму. У обавези је да обави здравствени преглед, којим се утрвђује да је способан за рад са дететом, да достави потврду да није осуђиван и да се кривично не гони.

- За обуку, која траје два дана, могу да се пријаве све пунолетне особе које су испуниле услове. За та два дана ми не можемо да их научимо да овладају свим вештинама, али можемо да их охрабримо, дамо смернице, а касније кроз рад имају сву нашу подршку - објашњава Сашенка.