ОД ДВОРА ДО ТАЈНЕ ШТАМПАРИЈЕ: Широм територије општине Савски Венац налази се укупно 70 објеката проглашених за културно добро

А. ВОЈИНОВИЋ

27. 02. 2022. у 11:10

САВСКИ венац, поред Старог града, може да се похвали да има највећи број споменика културе у престоници. Широм централне локалне самоуправе простире се укупно 70 значајних објеката, која су проглашена за културно добро, као што су добро познати Конак кнеза Милоша, Железничка станица, Хотел "Бристол", Топчидер, дворски комплекс на Дедињу, али и Антички Сингидунум, Илегална партијска штампарија, Музеј 4. јула... Статус заштићеног простора последња је крајем 2020. добила и жила куцавица главног града - Улица кнеза Милоша.

ОД ДВОРА ДО ТАЈНЕ ШТАМПАРИЈЕ: Широм територије општине Савски Венац налази се укупно 70 објеката проглашених за културно добро

Дворски комплекс на Дедињу, Фото И. Маринковић

- На територији општине Савски венац до 28. јануара 2022. године утврђено је 70 културних добара - наводе, за "Новости", у Заводу за заштиту споменика културе града Београда. - Током 2019. године за културно добро проглашена је "Вила Штерић" која се налази у Улици генерала Штурма, а у 2020. утврђена је просторно културно-историјска целина "Подручје уз Улицу кнеза Милоша", која се поред Савског венца налази и на територији градских општина Врачар и Стари град.

Поред значајних и добро познатих грађевина, на Савском венцу налази се и археолошко налазиште - Антички Сингидунум, који је уједно и најстарије утврђено културно добро на територији ове општине. Обухвата више локалитета који су смештени у најужем градском језгру, али и деловима Старог града, Палилуле, Врачара и Звездаре.

Према подацима из Завода, Савски венац красе и четири културна добра од изузетног значаја. То су споменици културе: Конак кнеза Милоша, Илегална партијска штампарија, Музеј 4. јула и Топчидер, као просторно културно-историјска целина.

- Породичну вилу са тајном просторијом за смештај илегалне штампарије КПЈ на Бањичком венцу 12 подигао је ЦК КПЈ 1940-1941. године по идејама Светозара Вукмановића Темпа и Ђорђа Андрејевића Куна. У овој згради штампарија је радила до 1944. и непријатељ је никад није открио - наводи се у опису овог споменика културе.

И Музеј 4. јула у Булевару кнеза Александра Карађорђевића својевремено је служио револуционарима. Саграђен је 1934. као вила Владислава Рибникара, који је десет година касније поклонио Централном комитету КПЈ.

Чувена бела кућа ушушкана унутар Топчидера - Конак кнеза Милоша један је од најпрепознатљивих заштићених споменика културе на Савском венцу. Данас се у конаку налази Музеј Првог српског устанка.

Подручје уз Улицу кнеза Милоша последње је у низу проглашено за културно-историјску целину. Дуж овог потеза, од Народне скупштине до Мостарске петље, смештена су седишта Владе Србије, Генералштаба, али и бројних министарстава и страних амбасада.

И САВАМАЛА ЋЕ БИТИ ПОД ЗАШТИТОМ

КАКО се наводи на званичном сајту Завода за заштиту споменика културе града Београда, два објекта су тренутно у поступку утврђивања за културно добро. То су Вила Раде Петровића у Симићевој и Ложионица, окретница и водоторањ железничке станице у Савској, али и главно стециште ноћног живота Београда - Савамала.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

КАКАВ ШОК! Србија остала без четвртфинала Светског првенства! Наше рукометашице изгубиле од Црне Горе и то како!