Београд

ДВЕ ЛОЗЕ СТАРЕ ДВА ВЕКА: У једном дорћолском и земунском дворишту скривају се лозе које чувају сећање на некадашње Београђане

А. З. К.

20. 02. 2024. у 16:46

У БЕОГРАДУ се скривају две винове лозе, а када им се године саберу имају заједно више од два века.

ДВЕ ЛОЗЕ СТАРЕ ДВА ВЕКА: У једном дорћолском и земунском дворишту скривају се лозе које чувају сећање на некадашње Београђане

У Улици Риге од Фере на Дорћолу у дворишту Завода за проучавање култруног развитка скрива се лоза сорте "сланкаменка" која је стара скоро један век. Запослени у овој установи у току прошле недеље испоштовали су и обичај орезивања лозе на дан Светог Трифуна.

Осим на Дорћолу, винова лоза расте и у земунској Господској улици. Далеко је познатија од дорћолске, стара је 140 година, а проглашена је за природно добро.

Лоза из Улице Риге од Фере 4, засад је јеврејске породице. На овој адреси од средине 19. века до Другог светског рата становала је деветочлана фамилија Ешкенази, која је настрадала током холокауста. Чокот лозе засадили су 1928. године, а данас је у животу захваљујући агроному Петру Деспотовићу који је почео да је враћа у живот и негује 1991. године. Сада о њој брину запослени у Заводу и професор Пољопривредног факултета Драган Вујовић. У овој установи отворена је изложба од 30 слика које славе винову лозу, грожђе и вино.

- Завод за проучавање културног развитка као своју славу обележава Светог Трифуна и сваке године ради обичаја обавимо орезивање - рекли су нам у Заводу. - За нас је ова лоза веома важна, јер представља вид обележја и чува сећање на породицу Ешкенази. Лоза рађа и сваке године добијемо око 70 килограма грожђа, а у дворишту имамо три чокота.

Чокот из Господске стар је скоро 140 година, а припада старој француској сорти "сибел 1.000". Налази се у дворишту зграде која је проглашена за непокретно културно добро, а и овај чокот проглашен је за природно добро. Кућа је изграђена 1827. године и била је у власништву породице Пуљо, власника прве земунске штампарије, а касније је овде била трговина на велико и мало познате земунске трговачке породице Живановић. Сада о овој лози брину запослени у ЈКП "Зеленило Београд".

- Обилазимо је једном или два пута месечно, а то се усклађује са њеном фенофазом развоја и вегетационим периодом у коме се налази - рекли су, за "Новости", у овом предузећу.
Стабло је у добром стању, а у току године се спроводе разне активности, као што су резидбе, уклањају се суви и преломељени делови и све оно што је неопходно да би она што дуже живела.