ПРЕМА ПЛАНУ, ШИНСКИ СИСТЕМ ДО 2030. ГОДИНЕ ПОСТАЈЕ ГЛАВНИ ПОДСИСТЕМ ЈАВНОГ ПРЕВОЗА У ПРЕСТОНИЦИ: БГ возом до Обреновца и Железника

ШИРЕЊЕ мреже БГ воза биће актуелизовано наредних неколико година, а због специјалне изложбе "Експо 2027" прво ће бити изграђен део од Земун Поља до будућег комплекса и аеродрома "Никола Тесла". У плану је затим да се шине продуже све до Обреновца, па ће из овог система бити изузета само општина Гроцка. Очекује се да до 2030. године шински систем постане и основни подсистем јавног превоза у престоници.

Обнавља се веза прекинута 2010. године, Фото З. Јовановић

Амбициозни планови градских, али посебно републичких власти и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које је и финансијер свих будућих радова на ширењу БГ воза подразумевају и проширење бројних колосека ка Младеновцу и Лазаревцу. У Скупштини града је крајем 2021. године усвојен План генералне регулације (ПГР) који уз метро предвиђа и ширење линија БГ воза, који ће у будућности имати 76 станица и чак 500 полазака дневно.

- Прво ћемо радити део од Земун Поља до "Експа", националног стадиона и аеродрома "Никола Тесла" дужине 18 километара - истиче за "Новости" министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић. - Рок за изградњу пруге биће 18 месеци од уласка радника у посао.

Фото: Н. Скендерија

За овај део пројектна документација је завршена, док би до половине ове године требало да се заврши и техничка. Траса ове железничке пруге ићи ће од Земун Поља, будућег насеља Сингидунум, преко Аеродрома "Никола Тесла", даље ка Сурчинској улици, односно Националном стадиону, а касније је план да прође кроз подручје општине Сурчин ка Обреновцу.

Део од Земун Поља до Сингидунума ће бити 7,1 километар, од Сингидунума до аеродрома "Никола Тесла 3,7 километара, од аеродрома до Сурчина 3,1 и од Сурчина до Националног стадиона 3,8 километара. Пруга ће бити двоколосечна, а возови ће ићи 120 километара на час.

Поред ове две линије, нова ће бити и Железник - Карабурма,чије пројектовање је почело. Она ће повезати Макиш, Раковицу и Карабурму, тунелом Кнежевац који је пробијен још 1987. године да споји Раковицу и Макиш и иде испод Видиковца, а који сада не користе путнички возови. Станица Макиш планира се на погодној локацији у близини будуће метро станице, са најмање два перона дужине 110 метара и најмање три станична колосека, уз изградњу неопходних објеката за железничке и друге садржаје. Брзина возова била би 50 километара на час.

Такође, радиће се проширење колосека од Батајнице до главне железничке станице Прокоп. Појачање ће добити општине Маденовац и Лазаревац, што ће обухватити Сопот и Барајево. Тренутно воз иде од четири до шест пута дневно ка овим деловима престонице, а имаћемо од 20 до 30 полазака дневно, на 10 до 12 минута у шпицевима. То значи да ће грађани градским возом моћи да иду у град у било које доба дана, неће морати толико да користе аутомобиле.

Фото: Н. Скендерија

ПГР даље предвиђа и да се прва и друга линија метро система, које ће по ранијим најавама бити завршене до 2030. године на неколико локација директно повежу са БГ возом.

- Пунићемо метро људима који ће долазити возом - напомиње Весић. - Постојаће неколико преседачких станица између БГ воза и метроа. На првој линији то ће бити оне на Газели и код Панчевачког моста, док ће се на другој преседачка станица налазити код Карађорђевог парка. Тиме ћемо повезати комплетан шински систем и тиме ослободити центар града и мостове од саобраћајних гужви.

Битна обилазница

ЗНАЧАЈНО је поменути и даљи развој делова чвора везаних за теретни саобраћај, у првом реду комплетирање обилазне теретне пруге на делу од станице "Бели поток" преко Лештана и Винче, мостом преко Дунава у правцу ка Панчеву. Тиме би се у потпуности отворила могућност за кретање теретних композиција без уласка у центар града и знатно одвојило кретање теретних од путничких возова. Планирано је да се ова деоница користи и за потребе система БГ воза.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације