Београд

ЗА ДВА САТА 980 ПОТПИСА: На платоу испред Цркве Светог Марка јуче организована петиција подршке Резолуцији о геноциду над Србима у НДХ

Сњежана Видачковић

08. 04. 2024. у 16:00

НА ПЛАТОУ испред Цркве Светог Марка у Београду јуче је званично почело сакупљање потписа подршке Резолуцији о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945, на основу које Народна скупштина може да донесе закон којим ће се санкционисати негирање геноцида над Србима.

ЗА ДВА САТА 980 ПОТПИСА: На платоу испред Цркве Светог Марка јуче организована петиција подршке Резолуцији о геноциду над Србима у НДХ

За два сата прикупљено је 980 потписа, а ово је заједничка иницијатива удружења из Србије и дијаспоре које је у овом подухвату окупио Покрет Срба Крајишника.

Према речима Миле Боснића, председника овог покрета, они наредних дана настављају рад на терену, а 28. априла планирају да предају иницијативу Народној скупштини.

- Веома смо задовољни, за два сата прикупили смо 980 потписа. Од понедељка ћемо да радимо на терену, а припремамо и петицију коју ћемо да организујемо у Републици Српској и Црној Гори - каже Боснић. - Планирамо да 28. априла предамо Скупштини Србије иницијативу, јер смо у резолуцији предложили баш тај датум, у знак сећања на први усташки геноцид у Гудовцу код Бјеловара 1941. године.

Није позив на мржњу

НАРОДНА иницијатива није позив на мржњу, сукобе и реваншизам - каже наш саговорник. - То је позив на свест да се геноцид догодио и да не дозволимо да се икада више догоди било коме, и на савест, да одамо дужну пошту невиним жртвама и да њихово мученичко страдање не предамо забораву. Овде нема места никаквим политичким манипулацијама.

Он додаје да са 10.000 потписа имају право на законодавну иницијативу коју Скупштина мора да стави у процедуру, а ако се закон не донесе за годину дана, удружења ће настојати да прикупе 30.000 потписа па ће тражити излазак на референдум.

- Доношење резолуције је наша морална обавеза и према прецима који су били жртве геноцида и према потомцима, да они не би у будућности постали жртве - истиче Боснић. - Проблем је у томе што је геноцид над Јеврејима и Ромима законски признат, а геноцид над Србима није. Да имамо законски регулисано негирање геноцида над Србима у НДХ, онда не би свако могао да се руга српским жртвама, ни да најављује, на пример, затварање српских цркава и њихово претварање у кафане, што је директан наставак ендехазијског државног програма.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације