ДО УСПЕХА УЗ ПОМОЋ РОДИТЕЉА: За 10 година постојања, ОШ "Данило Киш" стигла до 1.900 ђака, који су само лане освојили 17 медаља

ИМАЛИ су 350 ученика и 20-так запослених у септембру 2014. године. Данас, десет година касније, најмлађу престоничку осмолетку ОШ "Данило Киш" у насељу Степа Степановић похађа 1.900 ученика, колектив броји 120 професора, административног и техничког особља и трећа су школа по броју ђака у главном граду.

Фото: З. Јовановић

Иако су тек обележили прву деценију постојања, по успесима ђака на градским, општинским и републичким такмичењима су раме уз раме са школама које имају традицију дужу од пола века и "на гласу" су. Само прошле године, у школу је стигло 17 медаља за освојено неко од прва три места у Србији из математике, географије, биологије, физике, спортова...

Према речима Анђелке Мирковић, директорке ОШ "Данило Киш", школа је пројектована за 750 ученика у смени, тако да их је тренутно око 400 више. Као математичар каже да је, добром комбинаториком заједно са колегама, успела да направи распоред. Ипак, чини се да је проблем недостатка простора почео да се решава, природно. Ове године, почиње пад броја малишана стасалих за школу. Три године за редом уписиали су по десет одељења, прошле девет, а ове се очекује седам. И док многе школе муку муче са родитељима, у "Кишу" тај проблем немају. Кажу да су сви заједно на одлчан тим.

- Имамо само позитивно искуство са родитељима - наводи Мирковић. - Рецимо, школску химну је написао учитељ, компоновао отац колегинице, а родитељи су снимили матрицу у студију, радили продукцију и аранжман. Недавно нам се покварио електрични пианино. Имали смо идеју да скупимо новац да купимо прави клавир механички. Један родитељ је знао да нам треба и нашао у новинама, да Ивана Стојанов поклања клавир. Професорка музичког је послала мејл, и од 2.000 пристиглих она је одабрала нас. Њена мајка је била професор музичког, желела је да школа добије мајчин клавир.

Фото: З. Јовановић

Школа је учесник Еразмус пројеката Европске уније. Професори су већ били у Италији и Шпанији на обукама за прављење апликација за помоћ у настави, и упознали њихове образовне системе. Утисци су да су деца свуда иста и да им треба градиво учинити занимљивим, како им не би било досадно у школи.

- Учионица је најлепши део посла у просвети. Чист ентузијазам. Када уђете у учионицу, ви сте као глумац који је припремио улогу, али савки пут кад изађе на сцену мора да импровизује - сматра Мирковић. - Не знате како је ко од ученика рапосложен, да ли је добио лошу оцену. Ни у једном другом послу нема те врсте позитивне енергије. Када их видите како су насмејани и позитивни, вама дан одмах буде лепши. Одрасли не схватају, врше притисак. Ако неко није научио историју, њему је тај проблем велики као кућа. Они су први пут суочавају са тим да сами то морају да реше. Морамо им помоћи.

Foto: Фото: З. Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Неки из првих генарација ђака већ су завршили факултете. Једна од ученица је запослена у чувеној лаобраторији Ломносов. Бивши ђак је и Вук Галдовић, најбољи ватерполиста на јунирском првснетсву света, а ученик Виктор Вишњић добио је стипендију за Надалову тенсику академију. Оно што ову школу разликује од других су и бројне секције - новинарску која пише и уређује часопис "Кишово перо", фолколорну на коју су јако поносни, саобраћајну, литерарну..Пре три године, девојчице су биле најбоље у баскету "три на три" на Олимпијским играма које је организивала Светска федерација за школски спорт.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације