ИГРАО СТАРЦЕ ОД РАНЕ МЛАДОСТИ: Сто година од рођења великог српског глумца Славка Симића (2024 - 2007)

Вукица СТРУГАР

21. 07. 2024. у 08:00

БИТИ тих, то је све - гласило је начело глумца Славка Симића. Тако је и живео, доследан у одмерености и ненаметљивости, од славних дана (70-их и 80-их година прошлог века) па до самог краја, уживајући у својој "анонимности".

ИГРАО СТАРЦЕ ОД РАНЕ МЛАДОСТИ: Сто година од рођења великог српског глумца Славка Симића (2024 - 2007)

фото: З.Јовановић

Рођен је на данашњи дан пре сто година, 21.јула 1924.године у Новом Бечеју. Магију глуме открио је још као седмогодишњак и то у кафани. Већ се са породицом преселило у Београд када га је отац одвео на вечеру у "Малу Женеву", преко пута Правног факултета, на чијој је "позорници" главна звезда био глумац Драги Јеличић, звани Пацов. Очаран оним што је видео, Славко се већ тада играо позоришта са другарима у подруму куће. Можда би га судбина одвела и на неки другачији пут, да као гимназијалац није морао да се склони у Панчево, не би ли избегао рад у окупацијској служби. Окриље налази у Позоришту Дунавске баније, у коме су тада играли неки глумци ансамбла Срспког народног позоришта. У то време добија и први задатак: да за један дан спреми улогу професора географије у Нушићевом "Путу око света". Како у једном тексту запажа Феликс Пашић, те (1943) године почиње његово прерушавање у старог човека и сличне улоге пратиће га од младости до позних дана!

фото промо

- Изучавање стараца постаће нешто као његова пасија. Уосталом, живот у глуми је то до њега тражио. Имао је тек 32 године када је у Јонесковим "Столицама" (у старом Атељеу 212) играо Старца, а стари црквењак Тома у Маринковићевој "Глорији" постао је још као двадесетосмогодишњак - записао је Пашић.

Симићев таленат на сцени СНП запазио је 1953.тадашњи управник ЈДП Велибор Глигорић и одмах пожелео да да види у свом ансамблу. Улогом Пере писара у Нушићевој "Госпођи министарки" толико је одскочио смислом за реалистичку опсервацију , како је уочио Ели Финци, да је далеко надмашио тадашње звезде театра какви су били Миливоје Живановић, Виктор Старчић и Јозо Лауренчић. Славко је своје ликове "тражио" на београдском Булбулдеру, где је његов отац држао пекару,па је тако и Перу писара "правио" према лику комшије, Саве шустера. Током целе каријере волео је да игра понижене и увређене, "мале људе на које се живот просто истресао", улоге у којима је могао да се "исповеда".

- Без икаквог двоумљења, одмах бих потписао да целог живота играм Тасу - изјавио је у једном од ретких интервјуа,мислећи на јунака из веома популарне тв серије "Леваци" 1970.године, објашњавајући и каквим је промишљеним средствима градио своје ликове. - Ја добро познајем такве људе, јер сам и сам некада живео на периферији. Они су доброг срца, оптимисти, мада их живот меље и шиба... Иначе, реченице никада нисам говорио до краја. Остављао сам да гледаоци то учине. Да из моје игре схвате Тасине речи и његову личност.

Foto: Jutjub

Никола и Славко Симић

За разлику од десет година млађег, екстровертнијег и славнијег брата Николе који је стварао непревазиђене комичарске бравуре, Славкови јунаци били су меланхолици: са изузетном мунициозношћу давао им је "Чеховљевску дирљивост и непосредност". На сцени Југословенског драмског одиграо је велики руски репертоар, али с подједнаком уверљивошћу и Шекспира, Молијера, Тенеси Вилијамса,Сартра, Плаута, Крлежу, Црњанског.На филму је дебитовао 1947. ("Живјеће овај народ"),а трајан печат дао је мањим или већим ролама у остварењима "Мајстори", "Павиљон број шест", "Димитрије Туцовић", "Више од игре", "Трен", "Портрет Илије Певца", "Колубарска битка", "Горе доле", "Отворена врата", "Три летња дана","Сироти мали хрчки". Оставио је за собом и дела посвећена глумцима (Добрици Милутиновићу и Зорици Шумадинац), објавио је своје разговоре са Ивом Андрићем, па и портрете шест управника ЈДП.

Колико је дубоко промишљао о нијансама професије, можда најбоље сведоче ове његове речи:

- За глумца, текст су ноте. Из текста може да осети личност коју треба да тумачи, његов темперамент, снагу израза у разним приликама. Паузе у говору и како да одмери глас према саговорнику, шта је у тексту главно,а шта маргинално. Да осети пишчеву мелодију реченица...

Улога од ситница

ЗА Симићеву улогу фамулуса Максе у "Лимунацији", Јован Христић је рекао да је то "права студија српског префриганта који се прави будала кад је то потребно, који је понизан кад треба, дрзак кад може, приглуп помало, зао и подмукао много". Тог Максу је, додаје Христић, "начинио од самих ситница које не примећујемо одмах,али које се одједном скупе у чврсту и јасну целину".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АКО ФАГОТ НЕ УБИЈЕ БАР 30 НИЈЕ ИСПЛАТИВ: Генерал Јелесије Радивојевић, унук јунака истог имена, о биткама на Косову у лето 1998.

АКО "ФАГОТ" НЕ УБИЈЕ БАР 30 НИЈЕ ИСПЛАТИВ: Генерал Јелесије Радивојевић, унук јунака истог имена, о биткама на Косову у лето 1998.

КАДА су 1962. сахрањивали Јелесија Радивојевића у Дрежнику на Златибору кажу да је још увек имао "сиво" око паса, на месту где га је стезао војнички опасач.

21. 07. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ГОТОВО ЈЕ! Алекса Аврамовић напустио Партизан, позната и наредна дестинација