НАШ ВОДОВОД ОТПОРАН НА ТРОПСКЕ ТАЛАСЕ: "Новости" у погону за прераду воде "Макиш", где се у секунди производи 4.000 литара течности за пиће

НИ рекордно високе температуре, које су претходних недеља ишле и до 40 степени Целзијуса, нису пореметиле водоснабдевање у престоници, нити ће се то догодити уколико се тропски талас понови. Без обзира на несавесне потрошаче који током врелих летњих месеци градском водом пуне базене, хладе дворишта и наводњавају баште, систем београдског водовода од готово 4.500 километара цеви је безбедан, стабилан и конципиран тако да нашу престоницу сврстава међу десетак градова у свету који могу да се похвале најчистијом водом за пиће.

Д.МИЛОВАНОВИЋ

Сваки корак током прераде воде, од момента када се течност захвати из Саве, па све док не крене ка потрошачима, испитује се у лабораторијама. Вода прво пролази кроз процес бистрења, затим кроз систем озонизације иде у пешчане филтере и филтере са гранулисаним угљем. Такође, од пре неколико година, у складу са правилима Европске уније, и београдска вода пролази процес дезинфекције кроз ултраљубичасте (УВ) зраке. Од момента када нека количина воде уђе из Саве у погон на Макишу, потребно је око четири сата да, пречишћена и бактериолошки исправна, "крене" ка потрошачима.

Д.МИЛОВАНОВИЋ

Колико је цео систем ЈКП "Београдски водовод и канализација" сложен, захтеван и непрекидан процес, репортери "Новости" уверили су се у погону за прераду воде Макиш. Како подсећа Владимир Мандић, руководилац овог производног погона, који је био наш домаћин и водич током посете "Водоводу", ово постројење изграђено је 1987. године, када су градске власти донеле одлуку да се више не прерађују подземне воде, него да се течност узима директно из реке Саве.

- После градње првих фабрика на Бановом брду 1963. и на Новом Београду 1970. године, јавила се потреба за новим постројењима јер се град ширио - прича Мандић. - Тада се приметило да новопримењено решење са рени бунарима има недостатак, односно да издашност зависи од водостаја Саве и природних процеса. Зато се дошло на идеју да се гради постројење које ће на мало скупљи, али савременији начин да прерађује воду. Тако је настао Макиш.

Д.МИЛОВАНОВИЋ

Према Мандићевим речима, са Макиша у овом моменту може да иде и 4.000 литара у секунди, али је боље имати део у резерви, те је данашњи просек 3.800 литара у секунди. Та производња иде у два правца, ка Бановом брду, одакле се потискује ка централним градским зонама и левој обали Дунава. Други правац је према резервоару Жарково, за јужне делове града и приградских делова.

- Наша "библија" је Правилник о хигијенској исправности воде за пиће, по коме ми обрађујемо воду и свако одступање од тога мора да се што пре реши да бисмо у град потиснули квалитетну течност - објашњава Мандић. - Погон "Макиш 2" је пуштен 2015. у рад, чиме је водоснабдевање Београђана консолидовано, у односу на раније године када се дешавало да рени бунари "испадају" из система.

Вода кроз цеви у српској престоници тече још од другог века нове ере, када су Римљани направили први водовод који је кретао од Липовичке шуме, јер нису хтели да се ослоне на природу Саве и Дунава, који врло често знају да се замуте.

- Тај водовод изграђен је од чувених римских цигли. У римско доба снабдевао је војни логор и издвојене страже, у турско доба џамије, хамаме, а када се Србија ослободила од Турака, остало је само напајање чесама.

Мало ко зна да је Београд добио савремени водовод док су се многи европски и светски градови снабдевали са јавних чесама. Тадашњи градоначелник престонице Владан Ђорђевић, лекар по струци, рекао је да вода треба да буде толико јефтина да уђе у сваку "бољу" кућу. Захваљујући специфичном пројекту цевовода инжењера Оскара Смрекера из 1892. године, наш водовод није подељен на техничку и пијаћу воду, као што је случај у свету, те тако са свих славина у граду тече вода која је бактериолошки исправна за пиће, чак и она којом се перу улице! Сва вода коју 1,6 милиона Београђана пије, долази искључиво из Саве.

За разлику од вододовда који је у рад пуштен 12.јула 1892. године, канализација постоји од 18. септембра 1905. године, и од тог датума Београд је постао европски град са савременом водом и канализацијом - закључује наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације