Београд

ИМА ЛИ НАДЕ ДА ОСТАНЕ ТРАГ: Наша највећа ликовна манифестација, 60. Октобарски салон, поставља питање: "Шта остаје"

М.Краљ

23. 10. 2024. у 16:29

КАДА би јубиларни 60. Октобарски салон требало представити у бројевима то би изгледало овако: три ауторска концепта, седам кустоса, девет изложбених простора, 40 уметника и уметничких група.

ИМА ЛИ НАДЕ ДА ОСТАНЕ ТРАГ: Наша највећа ликовна манифестација, 60. Октобарски салон, поставља питање: Шта остаје

И све то што представља ова наша највећа традиционална, међународна ликовна смотра, коју однедавно зову и Београдско бијенале, одвијаће се, у организацији Културног центра Београда, до 1. децембра под слоганом: "Шта остаје?" (у аудио најави овог догађаја ту реченицу изговара професор Јерко Денегри).

Чланица Одбора ове манифестације и помоћница директора програма КЦБ, Зорана Ђаковић Минити,истиче да овогодишње издање неће игнорисати стварност у којој постоји, тако што ће се бавити кључним питањима данашњице.

Програм "Траг", иза кога стоје историчарка уметности Добрила Денегри и директор Музеја модерне уметности у Болоњи (МАМбо), Лоренцо Балби, тако најдиректније поставља питања шта то Октобарски салон оставља иза себе. Овај двојац се, пре других проблема који стоје пред уметницима данас, бавио недостаком простора у Београду, како за рад, тако и за излагање.

Према мишљењу Балбија, прави траг ове смотре био би када би и сам Октобарски салон добио свој простор, који сада нема. Зато су, како је истакла Добрила Денегри, позвали уметнике преко чијег рада желе да проблематизију причу о мањку простора уметност, искажу "неку врсту мирног протеста".

Са кустосом Музеја савремене уметности у Лиону Матјеом Лелијевром, директорка Музеја савремене уметности у Београду Маријана Коларић осмислила је изложбу "Естетике сусрета", која ће се одвијати у Салону Музеја града Београда и галерији "Подрум" КЦБ. Према њеном мишљењу, данашњој уметничкој сцени управо недостају сусрети:

- Можда је то општи осећај свих нас после епидемије ковида и услед утицаја друштвених мрежа, који нас одвајају од личних сусрета. Нова уметничка пракса доноси различте врсте сусрета, дијалог и креирање уметничког простора.

Лелијевр је додао да ће посетиоци Салона у оквиру "Естетике сусрета" видети дела 14 уметника, од којих сваки има "посебну причу о изазову стварања дела":

- Желели смо да донесемо нешто своје, своје знање и начин рада, али и да видимо како уметници могу да се повежу. Оно што ћете видети у Салону Музеја града Београда само је део светске авантуре. Желимо да кроз сусрете подржимо уметнике, да се поново повежемо.

ЧИМЕ СЕ ХРАНИ СТВАРАЛАШТВО

ОЧАЈНИ смо, уметницима је потребан простор да стварају! Културном сектору у Србији потребни су простори за рад! Која је улога уметности, коме она служи? Да ли можемо да кажемо да уметост има неодложну обавезу да модификује реалност у којој живимо?

Ово су само нека од питања која су се дословно нашла на столу, током перформанса "7 пута 70 - Оброк", чији су аутори Луси и Хорхе Орта, одржаног као нека врста пролога Октобарцу, испред КЦБ. На овај ручак у јавном простору било је позвано 200 званица, међу којима су актери јавне, политичке и културне сцене Београда, са идејом да "седећи за истим столом, деле хлеб и храну" како би се кроз то скренула пажња на неке од горућих проблема са којима се сусрећу уметници и културни радници у нашој земљи.

Ово дело је део кустоског концепта "Траг", који кроз разноврсне радове и интервенције шаље поруку о неопходности обезбеђивања простора у којима уметници могу да стварају, а који су важни за подстицање и развој уметничке и културне сцене.

Слоган "Нада је дисциплина", трећег концепта чији су аутори виши предавач на Челси колеџу за уметност Универзитета уметности у Лондону Лина Џуверовић, и Емилија Епштајн и Ана Кнежевић, кустоскиње у Музеју афричке уметности, заправо је преузет од Маријам Кабе, активисткиње која ради у заједницама суоченим са тешким ситуацијама.

- Нада није нешто што тренутно осећамо, већ нешто на чему морамо радити. То је свесна дисциплина. Радили смо са уметницима и културним радницима који настоје у својој зајендици да промене свакодневни живот - најавила је Џуверовићева.

И данашње званично отварање манифестације заказано је управо у оквиру овог програма у Музеју афричке уметности, од 18 часова. У 13 часова, испред павиљона "Цвијета Зузорић" биће изведена луткарска представа Данијела Ортиза, "Корен који су ишчупали није рупа у мојој земљи већ тунел", потом ће уз кустоска вођења бити отворена поставка у Галерији ФЛУ, у 14 часова, а у 16 изложба у Салону Музеја града Београда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације