КАТАНАЦ И НА "ЛИПОВ ЛАД": Трагови боемије полако нестају, још један култни угоститељски објекат више не прима госте

КУЛТНОЈ београдској кафани "Липов лад", на углу Гвоздићеве улице и Булевара краља Александра на Звездари, је "звонило". Не прима више госте.

Foto: Vikipedija

Одлуку је донео директор фирме која је била власник овог угоститељског објекта.

То је била једна од малобројних београдских кафана која је преживела модернизацију до јануара ове године, али је у одлуци окаченој на њеним вратима наведено да се "прекида обављање угоститељске делатности". У јавно доступним документима наводи се да је донето решење 9. јануара према којем се мења власништво земљишта на којем се налази чувени ресторан.

Кафана позната многобројним Београђанима отворена је 1928. године. Под истим именом, "Липов лад" налазила на истом месту скоро један век. Дограђена је 1972. године. По њој су цео кварт и месна заједница добили назив.

Ова кафана је овековечена у филму "Ко то тамо пева" и песми "Стари Липов лад" ансамбла "Свилен конац". У периоду СФРЈ важила је за једну од београдских "партијских кафана", омиљено састајалиште локалних политичара. Такође, у филму "Ко то тамо пева", се Драган Николић жали Неди Арнерић у аутобусу да ће закаснити на аудицију за певача у "Липовом ладу" који је "најбољи ресторан у Београду".

Током последњих година, тренд затварања познатих београдских кафана из разних разлога је настављен. У тој групи је и кафана "Последња шанса" на Ташмајдану. Ушла је у историју града још шездесетих година, када је носила назив "Таш кафе". Шездесетих и седамдесетих година прошлог века само је ова кафана радила непрекидно, током целе ноћи, па је назив "Последња шанса" био потпуно у складу са наменом ресторана. "Шанса" је била ресторан где баке, деке, очеви и мајке водили унуке и децу на шампиту и лимунаду након играња у Ташмајданском парку. Гости су били и ученици оближње Пете београдске гимназије и студенти више факултета.

Једно од обележја старог Београда била је кафана "Кичево". Истина, није то било елитно место, већ свратиште најразличитијих људи. Кафана се налазила тачно на месту на којем су сада темељи Бранковог моста, уз десну обалу Саве. На том месту је било пристаниште и најчешћи гости су били путници намерници, морнари као и власници запрега којима су превлачили робу која је стизала у главни град.

Слично као и "Кичево" прошла је и кафана "Босфор". Обе кафане "пале" су као жртве модернизације. Кафана "Зелени венац" била је једна од најпознатијих. Налазила се на углу Југ Богданове и Краљице Наталије, на месту где је данас светски гигант брзе хране "Мекдоналдс". Нема ни ње више.

Остаће записано да су три култне кафане у центру Београда духовито назване "Бермудски троугао". "Под Липом", "Шуматовац" и "Грмеч". Једна је затворена, а друге две су измениле имиџ, али и састав гостију.

Катанац је временом стављен и на "Златно буренце","Ташмајдан", "Грчка краљица", "Домовина", "Смедерево", "Прешернова клет", "Венера"... Низ је дугачак, и како сада ствари стоје биће настављен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације