Београд

ЗГРАДА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Величанствено здање са великим историјским значајем - На понос нације и покољења (ФОТО)

Новости онлајн

26. 02. 2025. у 17:00

ДУХ старог Београда никако се не може замислити без импозантног здања Народне Скупштине Србије подигнутог на простору омеђеном Косовском улицом, Таковском, Тргом Николе Пашића и Влајковићевом, у непосредној близини Старог и Новог двора и Дворске баште (данас Пионирски парк), са којима чини јединствену архитектонскофункционалну целину.

ЗГРАДА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Величанствено здање са великим историјским значајем - На понос нације и покољења (ФОТО)

Да бисмо на најбољи могући начин разумели величину и значај ове установе у историјском контексту најпре се морамо накратко вратити на сам почетак 20. века. У периоду династијских превирања и унутрашњих немира у Србији 1907. године отпочиње градња Народне Скупштине Србије која ће трајати све до 1936. године прошлог столећа.

Након неколико измена самог пројекта камен темељац за нови Дом народног представништва положио је краљ Петар Први, 27. августа 1907. године, у присуству најугледнијих званица. Ипак, недостатак средстава, а затим балкански ратови и Први светски рат, условили су да је до стварања нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, скупштинско здање било изграђено до нивоа првог спрата.

Стара зграда Нардоне скупштине

Првобитна зграда Народне скупштине, која се налазила на месту данашњег биоскопа „Одеон“ (на углу улица Краљице Наталије и Кнеза Милоша), била је скромна грађевина,обликована по узору на примере балканске профане архитектуре.

Стицањем државне самосталности и уздизањем Србије у ранг краљевине, неугледан изглед зграде показао се недостојним парламента суверене државе. За нову локацију изабран је пусти простор „марвене пијаце код Батал џамије“.

Након турбулентног периода по Србију која је изашла из ратних збивања пројекат изградње Народне Скупштине окончан је и освештан 18. октобра 1936. године, скоро три деценије по полагању камена темељца.

Величасвеност унутрашњег уређења скупштинске зграде подразумевао је посебно опремање репрезентативних просторија, Велике и Мале сале, дворане за седнице и кабинета званичника. Свечаном утиску централног вестибила надвишеног куполом, поред полихромно обрађених зидова са стубовима, пиластрима, нишама и лођама, доприноси и посебно декоративно обрађени мермерни под. Хералдичким симболима и скулптурама владара овом простору дат је и снажан симболички карактер. Велики хол, познат и као „сала за разговоре“, представља централну скупштинску просторију, која је украшена богатом штуко декорацијом и намештајем у дуборезу.

Народна Скупштина као споменик културе

Због својих архитектонских, историјских,

културних и уметничких вредности, Дом Народне скупштине
утврђен је за споменик културе 1984. године.

Ипак, то није све, Велика скупштинска сала, смештена у десном крилу зграде, пројектована је првобитно за 200, а потом, након прераде пројекта, за 400 посланика. У супротном, левом крилу зграде, пројектована је Мала сала намењена раду Сената.

На крају се ипак мора нагласити да је Дом Народне Скупштине Србије архитектонско дело без којег се не може замислити како историја Србије, па тако и Београда. Сетимо се и да је Дом Народне скупштине готово неоштећен преживео немачко бомбардовање 6. априла 1941. године као и савезничко бомбардовање априла 1944. године. Све ово је само један мали део историје чијег времена је сведок ово велелепно здање подигнуто на понос читаве нације и свих њених поколења.