РЕКВИЈЕМ ЗА ЈАГУШТА: На вест о смрти једног од најистакнутијих српских диригената, који је преминуо у Београду, у 101. години

ЈЕДАН од најзначајнијих диригената у Србији, али и бившој Југославији, са изузетним међународним реномеом, Младен Јагушт (1924-2025), умро је у својој 101. години, у Београду.

Фото З. Јовановић

Од много чега што га је издвајало као јединствену уметничку појаву, јесте и то што је са истим ауторитетом стајао супериорно и пред хоровима, као и пред оперским ансамблима, симфонијским оркестрима и филхармонијама, а успешно и умешно дириговао је и ораторијумима.

Рођен је у Суњу, 10. децембра 1924. године, детињство и најранију младост је провео у Крагујевцу, где је, слично вајару Николи Коки Јанковићу, пуким случајем избегао стрељања ђака тамошње гимназије у Другом светском рату. Током школовања на Музичкој академији у Загребу, оснивао је хор "Иван Горан Ковачић", а после дипломирања, у класи немачког диригента Фридриха Цауна, 1949. године, добио је место диригента хора и оркестра Радио Загреба, а потом и Загребачке опере.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

Када је прешао у Београд, постао је диригент хора и оркестра Уметничког ансамбла Дома ЈНА, са којим је, за извођење Моцартовог "Реквијема", добио Октобарску награду града Београда. Пет година је био диригент и директор Опере Српског народног позоришта, у Новом Саду и редовни професор Академије уметности у том граду, да би пензију дочекао на челу хора и Симфонијског оркестра РТС-а, са којим је поделио најплодоноснији период свог живота.

- Уметник префињене музикалности и изузетног познавања вокалне технике, маестро Јагушт посебну пажњу посветио је раду са Хором РТС-а - пише у саопштењу које је поводом његове смрти објавила Музичка продукција РТС. - Тако је настао снимак комплетног опуса Стевана Стојановића Мокрањца "Руковети", "Литургија" и "Опело". Током деценија рада, маестро Јагушт је постао синоним етичких норми професије - диригент - музичке ерудиције и извођачке перфекције.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

Међу многобројним признањима које је добио су: награда за животно дело Удружења музичких уметника Србије, награда за животно дело Универзитета у Новом Саду, награда Удружења композитора Србије за извођење и снимање дела домаћих композитора, Златна плакета Удружења композитора Србије, Вукова награда и многе друге. Гостовао је у Аустрији, Белгији, Италији, Великој Британији, Бугарској, Турској, Чехословачкој, Румунији, бившем СССР-у, Куби...

Обележавајући 80 година живота и 60 година уметничког рада дириговао је "Реквијем" Ђузепеа Вердија у Сава центру, 19. новембра 2004. Последња опера коју је дириговао, на свој 91. рођендан, била је Вердијева "Травијата", чијим је извођењем, много деценија пре започео каријеру у позоришту. А за опроштај од музике каријере, изабрао је Брамсов "Реквијем", са оркестром и хором РТС-а, и то у Коларчевој задужбини 24. децембра 2016. Било му је 93. године.

- Изводио сам и Моцартов, и Вердијев "Реквијем", све литургије и посмртне маршеве, дириговао првим извођењем Мокрањчевог "Опела" са речима у Москви, пре овог трећег, блесавог рата... Али овом Брамсовом "Реквијему" ме је привукао текст који је мени, сада, у овом тренутку живота, потпуно близак, осећам га до краја. Ја, иначе, и верујем у Бога у смислу свеприсутне покретачке силе у свемиру, а у цркве не верујем. Званичне религије су за мене попут политичких партија, све имају свог газду. Текст Брамсовог "Реквијема" је потпуно близак мом схватању живота, и потребан ми је солиста који осећа а не пева, ко пева из срца, да би на прави начин донео, рецимо, речи "Сад ће доћи мени крај, ја морам да одем одавде..." - говорио је о последњем дириговању Брамсовог ремек-дела.

Био је годину дана млађи од оркестра Београдске филхармоније, са којим је наступио педесет пута, и са њом прославио свој 90. рођендан свирајући, између осталог, и Брамса, једног од кључних композитора за његов живот.

- Жена са којом сам се провео шездесет година седела је први пут поред мене када сам се припремао за дириговање Брамсове Прве симфоније. Моја Маја је у тих шест деценија преживела моје уметничке изазове и омогућила ми да имам музику и љубав, што је у мом случају било довољно за срећу - сећао се, једном приликом за наш лист Јагушт.

Овај скромни, умерени, и духовити човек сматрао је да је за његову дуговечност право била заслужна вољена супруга Маја, која је отишла пре њега. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације