МАНИФЕСТАЦИЈА РАДОСТ ЕВРОПЕ: Пола века дечје уметности и пријатељства
НАЈСТАРИЈА дечја манифестација у Србији и једна од најлепших у Европи поново је и ове године окупила малишане из целог света!
Foto: dkcb.rs
Београд је и ове јесени био домаћин манифестације која већ више од пола века чува дечју креативност, ведрину и дух заједништва – „Радост Европе”, међународног сусрета деце са свих страна континента и шире. Овог октобра, по 56. пут, главни град Србије претворио се у сцену песме, игре, боја и пријатељства, у манифестацију која доказује да уметност не познаје границе.
Од идеје до традиције
Када је 1969. године у тадашњем Дечјем културном центру Београд (ДКЦБ) рођена идеја да се организује фестивал који ће окупљати децу Европе, мало ко је могао да претпостави да ће она прерасти у једно од најдуговечнијих културних окупљања на нашем простору. Под покровитељством Града Београда, а уз подршку бројних институција, „Радост Европе” је од самог почетка носила јасну поруку – уметност и дружење спајају људе снажније него било која граница.
Први фестивал био је скроман – учествовала су деца из свега неколико земаља, али су искреност и ентузијазам учесника одмах освојили публику. Сваке наредне године манифестација је расла, обогаћивала се новим садржајима и ширила круг земаља учесница. Ускоро је постала догађај који се с нестрпљењем очекује, не само у Београду већ и широм Европе.
Град који отвара своја врата
Једна од посебности „Радости Европе” јесте начин на који су деца-учесници дочекивана. Традиција да се страни гости смештају код београдских породица траје од првих дана манифестације. Тиме су домаћини постајали више од публике – постајали су пријатељи. У бројним домовима широм Београда чувају се успомене на та познанства, на заједничке игре и песме које су надвладале језичке баријере.
„Та деца су амбасадори будућности”, говорили су често организатори, подсећајући да свака нова генерација малишана који дођу у Београд однесе из њега део радости, али и топлине домаћина.
Златно доба и међународни сјај
Седамдесете и осамдесете године означиле су успон фестивала. „Радост Европе” постала је препознатљив културни бренд Југославије, али и Европе. На београдским сценама наступала су деца из Француске, Пољске, Италије, Норвешке, Совјетског Савеза, па чак и из земаља изван Европе. Уведене су нове програмске целине – карневал деце Европе, Сусрети пријатељства, Гала концерт и Међународни ликовни конкурс, који и данас окупља хиљаде уметничких радова из свих крајева света.
Фестивал није само промовисан кроз уметност – он је неговао и вредности толеранције, солидарности и мира, што га је чинило драгоценим у тадашњем европском културном простору.
Деведесете – деца чувају светлост
Током турбулентних деведесетих, када су многи културни догађаји у региону замрли, „Радост Европе” је опстала. У најтежим годинама, када су границе биле затворене, деца из Србије настављала су да певају, сликају и играју под заставом пријатељства. Београд је чувао фестивал као светионик наде, доказујући да уметност и дечја искреност могу превазићи сваку кризу.
Нови век – Европа у Београду
Уласком у 21. век, манифестација је поново добила међународни замах. Број земаља учесница растао је из године у годину – поред европских, пристизала су деца из Азије, Африке и Латинске Америке. Од 2015. године фестивал носи престижну ЕФФЕ етикету квалитета Европске фестивалске асоцијације, што га сврстава међу најважније манифестације за младе уметнике на континенту.
Сваке године „Радост Европе” има и свој слоган. Овогодишњи, инспирисан 160. годишњицом романа Алиса у земљи чуда, гласио је „Све је могуће ако верујеш у немогуће” – порука која савршено осликава дух манифестације.
Дани песме, игре и стваралаштва
Програм „Радости Европе” сваке године траје неколико дана, а обухвата бројне догађаје: карневал деце Европе који пролази централним београдским улицама, изложбу ликовних радова у галерији ДКЦБ-а, Сусрете пријатељства по школама домаћинима, као и завршни гала концерт који се емитује на Радио-телевизији Србије.
У 2025. години на фестивалу су учествовала деца из 14 земаља, међу којима и Намибије – која се по први пут придружила фестивалу. У ликовном конкурсу пристигло је више од 2.600 радова из Европе и света, потврђујући да „Радост Европе” превазилази границе континента.
Више од фестивала
Данас, после више од пола века постојања, „Радост Европе” није само манифестација, већ институција културе, мост између народа и генерација. Многи одрасли који су као деца били учесници данас доводе своју децу на иста та места, преносећи им дух дружења и креативности.
За Београд, фестивал је много више од културног догађаја – он је део идентитета града, доказ да уметност може бити ослонац заједништва и најлепша порука мира.
Радост која траје
У времену када свет често дели разлике, „Радост Европе” спаја оно најважније – децу, уметност и људскост. Сваки осмех на карневалу, свака песма на гала концерту и свака слика у галерији ДКЦБ-а порука су да свет може бити бољи ако му деца дају свој глас.
Зато „Радост Европе” и даље траје. Не зато што мора, већ зато што је потребна – као подсећање да су радост, игра и пријатељство универзалне вредности које никада не губе на вредности.
Фото: Новости
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
"ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА" Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији
У ИНТЕРВЈУУ за црногорски "Дан", Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у СР Југославији, осврнуо се на ситуацију на Косову и Метохији.
15. 05. 2026. у 13:16
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
ФАРМЕР ОСТАВИО 5 КРАВА НА ПУСТОМ ОСТРВУ: 130 година касније научници нису могли да верују шта виде
ПРИЧА о пет крава остављених на изолованом острву Амстердам у Јужном океану прерасла је у једно од најнеобичнијих поглавља модерне биологије.
14. 05. 2026. у 14:24 >> 20:55
Коментари (0)