Београд

И ПРАСЕТИНА ЈЕ ЗДРАВА ХРАНА: "Новости" са Десанком Вукмировић (103), једном од најстаријих Београђанки

Миљана Лутовац

16. 03. 2026. у 16:46

ШКОЛСКИ другови су некад били искрени и прави. Сви смо били једнаки и владало је заједништво, нико се није поредио, нити исмевао некога ко има мање. Кад су дошле боље послератне године, колачи су се правили двапут недељно, а комшинице се нису најављивале....

И ПРАСЕТИНА ЈЕ ЗДРАВА ХРАНА: Новости са Десанком Вукмировић (103), једном од најстаријих Београђанки

Овако се младости свог живота, који је ушао у 103. годину, присећа Новобеограђанка Десанка Вукмировић. Један од најстаријих становника Новог Београда за "Вечерње новости" са великом једноставношћу говори о времену кога више нема и открива да су њена "здрава храна" били тесто, колачи и - прасетина..

Не излази напоље, у кући се служи ходалицом. Имала је среће да од 1954. године живи у истом стану, у најстаријем делу Новог Београда - Павиљонима, где о њој брине ћерка Љиљана, док је редовно посећују кћерка Весна и зет Небојша Никитовић. Има и унуку, Лидију, коју обожава и која је такође редовно посећује. Наша екипа примљена је у дом Вукмировића топло и срдачно, а бака нам није дала да одемо док не пробамо колаче.

POGLEDAJ GALERIJU

Десанка је родом из сремског села Војка, код Старе Пазове, а у престоницу је дошла почетком педесетих година прошлог века - због љубави. Прво је живела у старим баракама код Студентског града, које су напустили Немци. Тамо је са мужем Милетом Вукмировићем живела до 1954. године, када се уселила у стан у коме је и данас.

- Мој супруг је био првоборац и он је био моја веза са Београдом. Када смо се уселили у овај стан није било струје, користили смо петролејке, али смо били срећни што имамо кров над главом. Убрзо се родила ћерка Љиљана, а затим и Весна - присећа се Вукмировићева. Нажалост, без свог Милета бака Деса живи од 1987. године.

Поносна на унуку Лидију

КАДА смо Десанку упитали за најсрећнији тренутак у животу, без размишљања је одговорила - "рођење моје унуке Лидије". Породично су прославили сваки њен успех, диплому, магистрирање. Међусобно једна другој тепају "бајмок", а бака је поносна на то што је она успешан лекар специјалиста анестезиолог.

Сплетом ратних околности, Десанка је пре званичног пресељења у Београд, 1942. године са својим комшијама из Војке отерана у логор на Старо сајмише.

- Немци су били у сваком сремском селу и били су лоше расположени према нашем народу - присећа се она. - Тајно се живело, па није било ни времена за љубав. Отерани смо у логор на пролеће, а они су од нас тражили да вршемо жито што брже како би се извезло у њихову земљу.

Послератно време памти по немаштини и скромном животу. Истиче да су се људи из различитих крајева помагали, а владала су слога и људскост. Рат је прекинуо и њено школовање. Касније је две године похађала тадашњу Пету женску гимназију, данашњу Пету београдску.

Било је, наравно, и лепих тренутака. Десанка је са породицом волела да одлази на море у Црну Гору, путовала у Словачку, Грчку, обилазила бројна одмаралишта, а највише је волела своју викендицу у Крчедину. Тамо је орезивала виноград, радила у башти и одржавала викендицу. Каже да јој је то можда продужило живот, поред тога што никада није била пушач, нити је конзумирала цигарете.

И данас воли да кува

ДЕСАНКА и данас, у 103. години, понекад за кухињским столом промеша смесу за колаче које је посебно волела и за које рецепт не заборавља. Прича да јој је баш криво када заборави део рецепта, а била је позната као одлична куварица.

- Колачи су се раније правили два пута недељно. Комшинице се никада нису најављивале када долазе на кафу, а на стпо су се обавезно износили и колачи. Крофне су биле обавезне, као и "сремачке" штрудле - прича Вукмировићева.

Осим слаткиша, на Десанкиној трпези најзаступљенија су била калорична сремска јела, много теста, а и прасетина.

Уз кување, била је мајстор ручних радова и везла је гоблене, али и хеклала, плела и шила. Са другарицама је у младости волела да чита и препричава романе.

Велики је љубитељ спорта и данас редовно прати нашу репрезентацију у свим спортовима. Шаљиво каже да је помало разочарана у фудбалере. Иако лошије види, у срцу јој је најбољи тенисер у историји Новак Ђоковић, чије мечеве редовно прати. Упорна је и не прескаче шетње по стану. Телевизор је у њиховом дому редовно укључен и бака Деса је упућена у поједина дневно-политичка дешавања. Понекад се присети и неког вица.

За крај, Десанка Вукмировић свим младима поручује да буду штедљиви, велики радници и да не ескивирају посао и животне проблеме.

Препоручујемо

ОРГАНИ У ЉУДСКОМ ТЕЛУ НЕ СТАРЕ РАВНОМЕРНО: Хоће ли најновија студија помоћи у лечењу болести

Др Новости

0 0

ОРГАНИ У ЉУДСКОМ ТЕЛУ НЕ СТАРЕ РАВНОМЕРНО: Хоће ли најновија студија помоћи у лечењу болести

16. 03. 2026. у 23:00

НА РОЂЕНДАНУ КОД БАКЕ СТАЈКЕ (92): Градоначелница Лознице Драгана Лукић обрадовала времешну суграђанку

Србија

0 7

НА РОЂЕНДАНУ КОД БАКЕ СТАЈКЕ (92): Градоначелница Лознице Драгана Лукић обрадовала времешну суграђанку

26. 02. 2026. у 20:07

ЗЛАТИНКА ДО ЗЛАТНИХ СТО: Градоначелник Зрењанина посетио времешну суграђанку (ФОТО)

Србија

0 0

ЗЛАТИНКА ДО ЗЛАТНИХ СТО: Градоначелник Зрењанина посетио времешну суграђанку (ФОТО)

26. 02. 2026. у 08:35

СТОГОДИШЊАЦИ КАО МЛАДИЋИ: Откриће истраживача у Женеви и Лозани

Панорама

0 1

СТОГОДИШЊАЦИ КАО МЛАДИЋИ: Откриће истраживача у Женеви и Лозани

25. 02. 2026. у 12:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ХРВАТИ ВЕЛИКИ И ЈАКИ ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина

Политика

0 20

ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина

ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".

12. 03. 2026. у 19:25