Београд

РУКАВАЦ ДУНАВА ПУН НЕЧИСТОЋА И ОТПАДА: Еколози упозоравају да је фабрика за прераду воде неопходна

Maša Jakovljević

18. 05. 2026. у 20:30

НА свега неколико километара од центра града, рукавац Дунава између Ада Хује, Роспи ћуприје и Вишњице годинама представља једну од највећих еколошких црних тачака престонице. Непријатан мирис, огромне количине отпада, фекалне воде, загађени муљ и угинуле животиње осећају и виде становници овог дела Београда, а лети, на високим температурама, непријатна испарења шире се до центра и даље.

РУКАВАЦ ДУНАВА ПУН НЕЧИСТОЋА И ОТПАДА: Еколози упозоравају да је фабрика за прераду воде неопходна

То што су Србија и Француска средином јануара ове године потписале меморандум о изградњи канализационог колектора за сакупљање отпадних вода у Београду, не значи да нећемо и ово лето дочекати обавијени испарењима из загађеног резервоара. Јер, Београд је и даље једини милионски град у Европи чије се отпадне воде изливају директно у реке - у Саву и Дунав.

Представник Удружења "Еко панчевачки рит" Зоран Јанковић оцењује да би трајно решавање проблема било могуће једино кроз озбиљна улагања у инфраструктуру за прераду отпадних вода.

Пливач одустао у престоници

НЕМАЧКИ хемичар Андреас Фат, који је пре неколико година препливао више стотина километара Дунавом, одустао је у српској престоници, управо због загађења.

- Због количине бактерија које се уливају, велики је изазов пливати у Београду. Последица контакта са дунавском водом може бити инфекција ешерихијом коли - рекли су тада из Фатовог тима.

Грађани су се овом решењу дуго надали, па је тако 2023. објављено да ће се прва фабрика за прераду отпадних вода у Београду почиње да се гради те године. - У престоници је планирано укупно пет оваквих постројења. Прва фабрика, у Великом Селу, биће и највећа и покриваће потребе 1,3 милиона људи - преносили су медији изјаве званичника.

У прилог потребе за постројењима за пречишћавање говорило и да у Београду има стотинак директних излива канализације у Саву и Дунав и да се годишње ту излије запремна фекалија од 60.000 олимпијских базена. Фабрика у Великом Селу требало је да буде историјска инвестиција за Београд, а требало је да буде покренута и изградња друге по величини фабрике у Батајници. Уз та два постројења решило би се више од 90 одсто свих проблема са канализацијом у Београду.

Тако да апели еколошких организација које годинама упозоравају да је један од кључних проблема то што велики део отпадних и канализационих вода завршава директно у Дунаву, без адекватног пречишћавања, све до изградње постројења немају никаквог ефекта.