Београд

ГДЕ ЈЕ НАЈБОЉЕ ЖИВЕТИ У БЕОГРАДУ? Последњих година, доминантна оријентација ка периферији

Maša Jakovljević

01. 06. 2026. у 12:54

ПИТАЊЕ где се у Београду најбоље живи нема јединствен одговор, али савремени урбанистички и тржишни трендови јасно показују да се критеријуми становања мењају.

ГДЕ ЈЕ НАЈБОЉЕ ЖИВЕТИ У БЕОГРАДУ? Последњих година, доминантна оријентација ка периферији

Некада доминантна оријентација ка строгом центру града данас све чешће уступа место потрази за функционалним, плански грађеним насељима која нуде баланс између доступности садржаја и квалитета живота.

Цене квадрата у Београду, које се крећу од приближно 2.300 до чак 9.000 евра, саме по себи не представљају поуздан показатељ квалитета становања. Стручњаци истичу да висока цена најчешће не прати локацију, и не гарантује нужно бољу инфраструктуру, зеленило или дугорочни одржив животни амбијент.

- Просек буџета грађана за куповину стана износи око 150.000 евра за око 40 до 50 квадрата. Људи углавном гледају однос цене и квалитета, па се из тог разлога чешће одлучују за периферне делове града - истиче за "Новости" стручњак за некретнине Милош Митић.

Урбанисти указују да је савремени тренд усмерен ка концепту такозваних "урбалних целина" - насеља у којима су становање, свакодневне услуге, рекреација и основна инфраструктура обједињени на релативно малом простору. Такав модел подразумева мању зависност од аутомобила и већу функционалност у свакодневном животу, што постаје један од кључних критеријума за све већи број становника.

- Оно што је приметно јесте да се људи све више одлучују за новоградњу него староградњу. При куповини, углавном као битну ставку истичу функционалност комплекса - додаје он.

Када је реч о конкретним локацијама, централни делови града попут Доњег Дорћола и даље важе за једне од најпожељнијих због близине културних садржаја и пословних зона. Међутим, ти квартови истовремено носе и проблеме карактеристичне за градско језгро - саобраћајне гужве, буку и мањак зелених површина.

Са друге стране, периферна и полупериферна насеља попут Звездаре, Миријева, Вишњице или Сурчина све чешће се препознају као компромисно решење. Она нуде мирније окружење, више простора и потенцијал за развој, уз прихватљиву повезаност са остатком града.

Психолог Александра Јанковић истиче да избор места за живот данас у великој мери зависи од животне фазе и приоритета грађана.

- Породице са малом децом све чешће бирају периферију града јер им је важно да им деца буду безбедна, да имају више простора и зеленила, али и мирније окружење за одрастање. Људи генерално све више "беже" из урбаног хаоса, гужве и буке у далове града који пружају осећај сигурности - објашњава психолог.

Она додаје да се последњих година мења и свест грађана, па престиж локације више није пресудан као некада, већ се акценат ставља на квалитет живота, функционалност и психолошку удобност.

Насеља која имају предност

ПРИЛИКОМ одабира локације за живот, породицама са малом децом је важно да узму у обзир близину школа, вртића, паркова и других садржаја који олакшавају свакодневни живот.

Насеља попут Звездаре, Новог Београда, Вождовца, Бановог брда и Миријева нуде различите предности које могу одговарати потребама младих породица.

Закључак је да квалитет живота у Београду данас не зависи искључиво од локације, већ од комбинације урбанистичког планирања, инфраструктуре и индивидуалних потреба становника.

Уместо једног "најбољег" краја, престоница нуди више различитих модела живота - а избор између њих све је више ствар приоритета, а све мање престижа.