Београд

МЕДУЗЕ ПРИМЕЋЕНЕ НА АДИ ЦИГАНЛИЈИ: Стручњак открива да ли су опасне за купаче

Јована Манић

08. 07. 2026. у 12:22

БЕОГРАДСКИ купачи ових дана су на Савском језеру приметили несвакидашње друштво - у плићаку су уочене ситне слатководне медузе (Craspedacusta sowerbyi).

МЕДУЗЕ ПРИМЕЋЕНЕ НА АДИ ЦИГАНЛИЈИ: Стручњак открива да ли су опасне за купаче

БЕОГРАДСКИ купачи ових дана су на Савском језеру приметили несвакидашње друштво - у плићаку су уочене ситне слатководне медузе (Craspedacusta sowerbyi).

Са њима се најчешће сусрећу деца, која их посматрају, а чак се и играју са њима, јер су потпуно безопасне за људе и не могу да изазову опекотине по телу као морске врсте овог организма.

Слатководних медуза на Ади Циганлији има сваке сезоне, али њихова појава зависи од услова животне средине, пре свега од температуре воде. При повољним условима може доћи до експлозије популације, а како је рекао за "Вечерње новости" саветник за рибљи фонд и квалитет воде проф. др Александар Хегедиш, њихово "омиљено" станиште су слатке и топле стајаће воде.

- Ове медузе, које купачи скоро сваке године примете, потпуно су безопасне. Оне су ситне, око пет до 25 милиметара, а препознатљиве су због провидности, дакле безбојне, са беличастим или зеленкастим преливом. Пипци су им чврсти и варирају у дужини - рекао је Хегедиш.

Ова створења се појављују искључиво у екосистемима где је вода изузетно доброг квалитета, што значи да је вода на "београдском мору" добра.

Врста потиче из базена реке Јангце у Кини. На најстаријем континенту, у Европи, њихово присуство примећено је још у 19. веку, а данас је њихова појава регистрована и у свим слатним водама широм света. У престоничким водама су регистроване шездесетих година прошлог века.

- Иако је појава слатководне медузе у нашим водама позната још од средине двадесетог века, још увек се о њој у широј јавности недовољно зна - објашњава Александар Хегедиш. - Претпоставља се да је врста "дошла" у Београд тако што су се полипи закачили за веслачки чамац. Ова појава може да скрене пажњу посетилаца, купача и риболоваца, али нема разлога за бригу.

Планктони главна посластица

ЗНАЧАЈАН део исхране слатководних медуза састоји се од јаја и ларви риба, иако се сматра да оне на тај начин немају већег утицаја на локалну заједницу риба. Међутим, зоопланктон и мали бентоски бескичмењаци главни су извор хране медуза. Сматра се да је утицај хидромедуза на планктонске заједнице занемарљив, али он може драматично да порасте са порастом популационе густине медуза на преко 30 јединки по кубном метру.

Рибе највероватније не користе медузе у исхрани, већ се слатководни ракови сматрају најважнијим предаторима хидромедуза.

Стручњак сматра да се полипи ове медузе могу пренети у нова станишта и преко влажног риболовног прибора, опреме за купање или веслачке опреме и чамаца.

Током званичног мерења квалитета воде Савског језера, која су обављена у августу 2014. године, потврђено је присуство слатководних медуза у води језера.