БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Кад се археологија "рађала" код Кнеза
РЕТКИ су снимци на којима се види Споменик кнезу Михаилу на коњу, постављен 1882. године, заједно са здањима која су га тада окруживала.
Фото: Новости
Овај амбијент данас краси зграда Народног позоришта, на којем је до садашњег времена било доста интервенција, а зграде које се виде на овом старом снимку одавно више не постоје.
Одмах иза монумента налази се Дом штампарских радника на чијем месту се сада налази Палата "Реунионе", какав јој је био први, предратни назив. Многи је сматрају једним од симбола Београда.
Са десне стране сада се налази зграда Народног музеја, првобитно направљена као Управа фондова. Ту почиње наша прича...
Некада је на месту данашњег Народног музеја стајала кафана "Дарданели". Многи београдски боеми дали су душу овом месту, будући да је била стециште најразличитијих чланова кафанске елите. У то време, као окупљалиште људи од духа било је актуелно Народно позориште, редакције неколико новина, и, дабоме - кафане. Важна је била и Скадарлија ка којој су се постепено "сливали" ондашњи боеми, нарочито после представа које су биле највећи, културни варошки догађаји.
ДРУШТВО АРХЕОЛОГА
Михаило Валтровић је 1883. године постао оснивач Српског археолошког друштва. Покретач је и првог стручног часописа "Старинар".
Прво је завршио Лицеј, па је био у Карлсруеу где је изучавао архитектуру. Давне 1866. године враћа се у Србију, од 1875. постао је професор Велике школе, а 1881. године добио је катедру археологије. Био је и управник Народног музеја.
Током једног таквог дана, док су радници копали постоље за будући споменик, кафански гости су видели да су радови напрасно закочени. Копачи су налетели на некакве чудне цилиндре у земљи, налик омањим бунарима, и застали да мало проуче на какву су то чудновату препреку налетели. Срећом, у том тренутку је туда пролазио Михајло Валтровић, један од ретко учених Срба оног времена.
Он је уочио отиске које су још Римљани оставили у нашем граду.
Била су ту два римска гроба, касније ће се испоставити да је један био из првог, а други из четвртог века нове ере. Римљани тога доба су у свом Сингидунуму често сахрањивали своје покојнике у таквозваним бунарским гробницама. Биле су то ископане рупе налик бунарима, у које су спуштали урне са пепелом покојника. Прво би бакљама опалили ободе бунара како би подземна грађевина остала стабилна што дуже.
Управо на такве гробове налетели су градитељи, а спретни Михаило Валтровић зауставио је радове и успео да забележи све важне детаље везане за ово место. Тако су стари римски печати остали сачувани захваљујући виспрености великог научника, а стручњаци кажу да је због тога Споменик кнезу Михаилу, поред остале симболике коју собом носи, истовремено и - родно место наше археологије.
Препоручујемо
РЕГИСТРОВАНО 11.378 СЛУЧАЈЕВА: Епидемиолошки извештај у Београду, за прошлу недељу
18. 03. 2026. у 12:32
ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)
ПРОЈЕКАТ Осмех Војводине обухвата изградњу 185 км брзе саобраћајнице, са 46 мостова и 34 надвожњака, чиме се смањује време путовања.
18. 03. 2026. у 09:30
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
ЕКСПЛОЗИВ БИО СПРЕМАН: "Дигли бисмо у ваздух аеродром на Гренланду"
ДВА МЕСЕЦА пре израелско-америчког напада на Иран, Данска је била спремна да оружано брани свој суверенитет над Гренландом.
19. 03. 2026. у 14:12
Коментари (0)