КРИТИКАМА "РУШЕ" СПОМЕНИК НЕМАЊИ: Монумент великом жупану није ни постављен, а већ су пале прве осуде историчара уметности

СПОМЕНИК Стефану Немањи на Савском тргу још није постављен (радови ће почети 4. августа), а већ су пале прве осуде. Критике дела познатог руског вајара Александра Рукавишникова односе се, пре свега, на његову грандиозност. Споменик родоначелнику династије Немањића биће висок 23 метра, што је историчарка уметности Ирина Суботић назвала - претенциозним.

Фото: Архива В.Н.

Рад који би требало да слави великог жупана, по њеној процени, фараонски је монумент и "припрема за споменик будућем шефу, јер би он, вероватно, желео да има такав".

Током разговора који је објављен на једном порталу није открила име "будућег шефа", али је рекла да невиђено велики споменици немају никакав однос према човеку, да име руског уметника не жели ни да запамти, да зна да ради за Цркву и да су по целој Русији његови монументи и Путину и другим великодостојницима. Суботићева сматра да такав споменик не може да симболизује оснивача наше државе, не може ни да буде у Београду, "када знамо да Стефан Немања није имао Београд под својом влашћу".

- Сматрам да историчарка уметности Ирина Суботић недолично својој професији суди том споменику, недоличним речником спушта се малтене на улични ниво и алудира на неке личности, што није прикладно, већ тенденциозно и нестручно. Рано је судити о споменику Стефану Немањи. Још није постављен. Кад буде био на Савском тргу можемо да говоримо о томе да ли је добро или лоше урађен - каже, за "Новости", академик и вајар Светомир Арсић Басара, један од чланова комисије која је изабрала рад Александра Рукавишникова.
У тој комисији су били и његов колега, вајар Миодраг Живковић, сликари Владимир Величковић и Небојша Ђурановић, као и редитељ Емир Кустурица, архитекта Милутин Фолић...

Фото: Архива В.Н.

- Ирина Суботић иступа као стручњак, а не познаје скулптуру. Из те области уметности није научила ништа. Скулптура је посебна са својим тајнама, у које треба пронићи и упознати их. Препотентно је рећи да не жели да зна име уметника. Ко је она да то каже! Једино што је истинито рекла у алузији коме је Рукавишников градио споменике је да он не припада нигде. Тачно. Припада себи. Рукавишников није копирао уметнике са Запада, него је самоникао на свом тлу. Оригиналан је и потпуно свој.

Басара је објаснио и зашто се споменик Стефану Немањи подиже у Београду:

- Београд је престоница Србије. Центар. Наш живот се одвија овде. Где је требало подићи му споменик? Можда би госпођа Суботић била задовољна да споменик родоначелнику Немањића буде негде на брду, или у пустињи! Уместо да се изрази захвалност што се неко сетио да треба да се одужимо Немањи, племениту иницијативу сенчимо сумњама. То је апсолутно грађански недозвољено.

Наглашавајући да наши ликовни критичари и теоретичари не познају скулптуру, Басара каже:

Фото: Архива В.Н.

Фигура Немање у царској одори из тог времена стајаће на напуклом византијским шлему који се на четири крака ослања на земљу. Тај доњи део споменика, објаснио је уметник, показује континуитет српске културе која се родила из византијске. Простор око шлема представљаће саборни простор српског народа, док ће са унутрашње стране бити приказане сцене из живота Стефана Немање. На горњем делу биће две његове задужбине, Студеница и Хиландар. Ирина Суботић, међутим, сматра да је симболика сасвим погрешна и да је разбијени шлем на коме стоји Стефан Немања симбол неуспеха. Басара је изненађен њеним запажањем:

- То је јединствено постоље у свету. Ниједан споменик у свету нема такав постамент. Разуђен. Потпуно изашао из класике. Ирина је требало да запази да је постоље оригинално и да даје посебан печат том споменику.

Вајар Рукавишњиков је свестрани уметник, познат у својој земљи, али и далеко изван њених граница. Један је од водећих мајстора савремене руске скулптуре, творац многобројних монументалних дела, међу којима су споменик Достојевском у Руској државној библиотеци, Александру Другом у Катедрали Христа Спаситеља, Спартаку у Москви... Његови споменици су у многим градовима, а скулптуре изложене у многобројним музејима. Критичари су једногласни у томе да они понекад делују контроверзно и наводе на размишљање, али да људе не остављају равнодушним.

Фото: Архива В.Н.

Престижне награде и признања познатих уметника широм света утврдили су његов стваралачки пут. Још на почетку каријере, 1984, на изложби у Паризу за рад "Џон Ленон" добио је сребрну медаљу Француске академије уметности. За споменике "Исус" и "Апостол Павле" (оба су постављена у Сирији), награђен је меморијалним медаљама. Његови радови налазе се у Третјаковској галерији, Руском музеју, Лудвиговом музеју, "Сименсу", "Хермесу" и многим приватним корпоративним збиркама. Активан је члан Руске академије уметности и шеф одељења за скулптуру у Суриковом уметничком институту у Москви.

Препоручујемо

Београд

2 0

ПОСТАВЉАЊЕ СПОМЕНИКА НЕМАЊИ: Весић открио када ће се подизати монументални кип на Савском тргу у Београду

15. 07. 2020. у 10:00

Београд

0 1

СПОМЕНИК СТЕФАНУ НЕМАЊИ КОЧИ БРЖИ ЗАВРШЕТАК РАДОВА ИСПРЕД СТАРЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ: Нови рок за Савски трг 15. новембар

11. 07. 2020. у 21:00 >> 23:16

Београд

0 0

НАСТАВЉЕНИ РАДОВИ НА БЕОГРАДСКОЈ ТВРЂАВИ: Сређују цео Калемегдан

10. 07. 2020. у 19:00

Друштво

2 1

Храм на Врачару стожер вере на светом месту

02. 07. 2020. у 19:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације