ПОСЛЕ СТО ГОДИНА СЕ ВРАТИЛИ У БЕОГРАД: Дивља животиња истребљена пре једног века, сада су снимљени у Ритопеку (ВИДЕО)

ДАБРОВИ су се након једног века поново настанили у Србији, највише их има у Засавици где су направили и мало ремек дело - брану дугачку 30 метара и високу скоро два, али је за љубитеље природе највеће изненађење што су уочени и на ободима Београда, у Ритопеку.

Фото: Фацебоок

- Биолози су нам појаснили да су даброви, који су иначе ноћне животње, стигли до Београда пре неколико година и да су до сада били довољно дискретни и плашљиви па нису примећени - рекла је за Танјуг Миља Вуковић, администратор Фејсбук групе Дивљи Београд на којој је постављен снимак дабра на Дунаву код Ритопека, црне роде, јастеба и других за Београд ретких врста.

Даброви - највећи грађевински мајстори животињског света и највећи глодари у нашем делу планете, у Србију су како подсећа враћени захваљујући пројекту 2004. године. Та, у Србији почетком 20. века истребљена врста због крзна и меса, пре пар година примећена је и на Дрини, Јадру, у Потисју, где је стигла Тисом из Мађарске, као и на Петроварадину.

Највећи број тих даброва потекао је из Засавице у коју су донети из Баварске захваљујићи пројекту враћања даброва, а данас стизу сами, рекама и из Хрватске и Мађарске, рекла је Вуковић и подсетила да даброви имају велику добробит за екосистем.

- Бране праве само када водостај опадне и када му је небезбедан улаз у гнездо, тада стварају нове екоситеме омоћавајући многим врстама да преживе - рекла је она и додала да ситуација ни у другим земљама није боља, јер у Великој Британији даборава нема око 400 година.

Често их зову инжењерском врстом јер околину прилагођавају потребама. Мужјак и женка до краја живота остају заједно, живе са младима из два окота који одлазе тек после две године.

У рекама најчесће примећујемо нутрије, маскате и ређе и теже видре што значи, како каже, да све што плива није дабар.

Вуковић је подсетила да страница Дивљи Београд прати живот природе у граду која је ту, али је не уочавамо.

Црна рода уочена је недавно изнад Дорћола, за велику већину то је нешто ново, али не и за оринтологе који знају места где их могу видети”, рекла је она и додала да је актуелан позив са Биолошког факултета грађанима да их обавештавају о азијској пчели смоларици. Подсетила је да ту нову врсту за Србију не треба бркати због назива са азијским стршљеном који је присутан у региону неколико година.

Пре неколико дана се, како каже, појавила слика јастреба на Новом Београду који је два сата стајао на једној тераси, што је ипак, како каже, забринуло оринтологе зато што је појава јастеба у граду веома ретка и може да значи да је некоме побегао, а гајио га је кршећи закон.

Саставни део Земуна постали су и лабудови, сада их има неколико стотина, а недавно су међу њима виђени и они ретки - црни који су до открића Аустралије били непознати. Колика су реткост говори и то што се по њима зову и ретки неочекивани догађаји на финансијском тржишту.

Вуковић додаје да грађани морају да знају да није добро да их хране хлебом јер адивити и со директно нарушавају здравље не само лабудова бећ и других птица.

- Ако их волите дајте им зрневље или салату - рекла је она.

(Блиц)

Препоручујемо

Београд

0 0

МУКЕ ВЕСНЕ ИЗ БЕОГРАДА: Станује у сутерену, а због овога што су јој урадиле комшије има велики проблем

08. 08. 2020. у 13:00

Београд

4 0

"АВАЛА СТУДИОС" ЧИСТИО ШИБЉЕ: Фирма заинтересована за градњу у Кошутњаку уредила пешачку стазу

08. 08. 2020. у 11:43

Београд

1 2

БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Опис из "Географије Краљевине Југославије"

05. 08. 2020. у 15:00

Београд

0 1

ЦРВЕНИ КРСТ СРБИЈЕ И ПОЗНАТИ ПОЗИВАЈУ ХУМАНЕ: Помозите да имамо залихе крви

05. 08. 2020. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације