НАЈВИШЕ ГИНУ СТАРИ: Од свих погинулих у саобраћајним инцидентима за последње три године, чак 43 одсто чине пешаци

ОД 2016. до 2019. чак 43 одсто свих погинулих у саобраћајним незгодама, у Београду чине пешаци. Од укупног броја настрадалих пешака 15 одсто чине деца, а 23 одсто старији од 65 година!

Фото В. Н.

Ове податке изнели су стручњаци са Саобраћајног факултета у Београду, где је већ неколико седмица уназад организовано шест стручних скупова - округлих столова, у циљу усаглашавања делова Стратегије безбедности саобраћаја Београда од 2021. до 2025. Једна од радионица била је посвећена и безбедности пешака у нашем главном граду.

Стручњаци Саобраћајног факултета који, за потребе града припремају предлог Стратегије, урадили су обимно истраживање свих саобраћајних незгода у којима су страдали пешаци у саобраћају у Београду, у последњих 10 година. Према речима руководиоца овог истраживања, професора др Крста Липовца, шефа Катедре за безбедност саобраћаја, од 2010. до 2019. године, у престоници је погинуло 1.539 пешака, што чини око 25 одсто свих погинулих у саобраћају, односно 29 одсто свих погинулих пешака у Србији. Око два одсто погинулих и 15 одсто повређених пешака, била су деца до 14 година.

Фото В. Н.

Играње деце на коловозу и истрчавање испред возила били су узрок око седам одсто ових незгода, док су у 10 одсто случајева деца ступала на коловоз између паркираних или заустављених возила.

- У 26 одсто случајева најмлађи пешаци страдају због ступања на коловоз, а да се претходно нису уверили да безбедно могу прећи улицу. У 32 одсто ситуација, незаустављање возила испред пешачког прелаза разлог је незгода у којима страдају деца. Најчешћи тип незгода у којима су учествовали малишани од 2016. до 2019. био је прелазак пешака преко улице ван раскрснице (53 одсто случајева) и прелазак пешака преко улице у раскрсници (око 16 одсто случајева) - истиче проф. Липовац.

Стручњаци су сагласни да је, за смањивање страдања деце - пешака у саобраћају, потребно околину прилагођавати деци, али и најмлађе прилагођавати околини. При томе је неопходно у праксу увести нов концепт одговорности за безбедност саобраћаја. Уместо само правне одговорности појединаца, учесника незгоде, треба све више истицати стручну, моралну, професионалну и политичку одговорност креатора система.

Статистика је нарочито "црна" када су најстарији суграђани у питању. Око 50 одсто свих погинулих и 23 одсто повређених пешака били су старији суграђани (65+ година), који чине 16 одсто становника. Око 21 одсто погинулих и 38 одсто повређених пешака који су били старији од 65 година, оборени су на пешачком прелазу! Они најчешће страдају при преласку улице ван раскрснице, током кретања у ноћним условима и у зонама стајалишта јавног превоза.

- У 1361 случају возачи нису зауставили возило испред пешачког прелаза, а у 139 случајева возачи су били у алкохолисаном стању. Прекорачење брзине је у вези са настанком 45 незгоде, а у 29 незгода неискуство возача. Пешаци су, у чак 749 случајева, неопрезно ступали на коловоз, а у 170 прелазили коловоз на црвено светло на семафору - говори саговорник "Новости".

Највише погинулих пешака, око 18 одсто је на општини Чукарица. Затим следе Нови Београд, Вождовац, Земун и Палилула. Најмање погинулих је у Сопоту. Старији мушкарци чешће гину од жена, и то у периоду од 17 до 20 сати. Уједно, међу повређеним пешацима највише је жена старости од 30 до 65 година, и то у истом временском периоду. Према месецима, пешаци највише страдају у октобру и септембру, а онда у новембру и августу. Среда је дан када пешаци највише страдају, затим следи четвртак, па понедељак и петак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације