НОВИ СЈАЈ БЕОГРАДСКЕ АРХИТЕКТУРЕ: Завод за заштиту споменика култултуре има озбиљне планове (ФОТО)

ГОДИНА пуна изазова је пред Заводом за заштиту споменика културе града Београда.

Фото: Архива

Израда пројеката за реконструкцију, санацију, адаптацију и рестаурацију само је део посла који очекује надлежне, како би чувена архитектура престонице засијала у новом светлу. Кућа Бете и Ристе Вукановића, као и Дом сиротне деце спадају у ту групу.

Такође, Завод ће ући у процес утврђивања зграде Музеја науке и технике за културно добро. У оквиру издавачке делатности у 2021. години, биће објављена и два редовна програма - часопис "Наслеђе" број 22 и десет каталога посвећених културним добрима на територији града Београда.

МУЗЕЈ ТОМЕ РОСАНДИЋА

Први меморијални музеј у Београду отворен је 1963. године, у кући коју је саградио и у којој је живео и радио вајар Тома Росандић. Стварао је у Сплиту, Риму, Фиренци и Бечу, али његова везаност за престоницу почела је пре Првог светског рата, када се доселио и настанио у кући у којој се налази кафана "?". Рат је провео у емиграцији. По повратку у Београд, 1927. саградио је на Сењаку свој дом са атељеом.

Тестаментом је оставио граду Београду своју имовину - кућу и велики број радова, предмете примењене уметности, лична документа, преписку и вајарски прибор.

Фото: Приватна архива

Музеј Томе Росандића је утврђен за културно добро 1955. године, а планирано је да се током 2021. године изради пројекат за реконструкцију, санацију, адаптацију и рестаурацију објекта.

АСТРОНОМСКА ОПСЕРВАТОРИЈА

Пројекат рестаурације, адаптације и санације Астро-геодетског павиљона биће израђен у наредном периоду. Тако ће најстарија научна установа у нашој земљи, у срцу Звездарске шуме бити обновљена.

Настанак Астрономске опсерваторије везује се за оснивање катедре за астрономију и метеорологију на Великој школи осамдесетих година 19. века. Прву зграду опсерваторија је добила 1891. године у Карађорђевом парку. Затим је она подељена на две универзитетске установе. Године 1929. одобрена су средства за изградњу модерне опсерваторије. Основна полазишта били су функционални захтеви и природне вредности терена. Изабрано је место на Лаудоновом шанцу, које од тада носи назив Звездара по "звездарници".

Фото: Архива

У време изградње комплекс је обухватао површину од 4,5 хектара и чинило га је укупно девет објеката, који по својој просторној композицији и начину обликовања фасада представљају значајне примере модернизма. Почетком четврте деценије прошлог века Опсерваторија је представљала најкомплексније архитектонско-урбанистичко решење до тада реализовано у Београду. Утврђена је за споменик културе 2001. године.

КУЋА БЕТЕ И РИСТЕ ВУКАНОВИЋА

Дом сликарског пара Бете и Ристе Вукановића у Капетан Мишиној 13, саграђен је 1901. године према пројекту архитекте Милана Капетановића, као угаона вила са вртом. Конципирана је као објекат двојне намене са стамбеним простором у приземљу и сликарским атељеима на спрату. Сликану декорацију главне фасаде, рад Бете Вукановић, чине орнаменти у виду цветова перунике и пауновог перја, изведени техником фрескосликарства. У пољу изнад главног улаза осликана је композиција са представом три музе - заштитнице сликарства, музике и игре.

У кући је радила Сликарска школа коју су од 1902. до 1905. године водили Бета и Риста Вукановић. Тиме је означена последња етапа у организацији уметничке наставе код нас.

Фото: Архива

Дом ових уметника утврђен је за културно добро 1984. године, а следи израда пројекта рестаурације фасаде.

СПАСИЋЕВ ПАСАЖ

Стаклена надстрешница Спасићевог пасажа на Обилићевом венцу 17а, у наредној години требало би да буде реконструисана, као и фасада. Реч је о сачуваном сегменту Гранд пасажа подигнутог током друге деценије 20. века према пројекту архитекте Николе Несторовића.

У контрасту са отвореним приземљем архитравне конструкције, први спрат је испуњен низовима лучно засведених прозорских отвора оивичених декоративним репертоаром, који уноси разиграност и елемент раскоши у простор. На излазу ка Обилићевом венцу у лучним угловима, на првом спрату пасажа, са сваке стране је смештена по једна ниша у којима се са једне стране налазила скулптура Николе Спасића, а са друге античка алегоријска представа.

Фото: З. Јовановић

Спасићев пасаж налази се у оквиру просторне културно-историјске целине "Подручје Кнез Михаилове улице", која је утврђена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију.

КУЋА МИЛАНА ПИРОЋАНЦА

Објекат има статус културног добра од 1984. године, а у 2021. години за њега се припрема пројекат комплетне обнове.

Кућа у Француској улици 7 је подигнута око 1884. године за Милана Пироћанца, једног од најзначајнијих протагониста политичког живота у Србији осамдесетих година 19. века. Представља типичан пример репрезентативне градске архитектуре тог времена. Репрезентативни ефекат објекта, конципираног као слободностојећа вила, постигнут је симетричном композицијом основе и богатом декоративном обрадом спољашњости. Општи утисак раскошности у ентеријеру допуњавају гипсана пластика плафона и зидова, ограде од кованог гвожђа и делови намештаја високог занатског нивоа.

Фото: Архива

Милан Пироћанац, правник и писац, био је и један од оснивача Народне странке и председник Владе краља Милана Обреновића. У његовој кући одвијао се значајан део политичког и друштвеног живота Београда и Србије крајем 19. века. Зграда је потом служила за потребе дипломатских представништава, а од Другог светског рата у њој се налази седиште Удружења књижевника Србије.

ДОМ СИРОТНЕ ДЕЦЕ

Фасада Дома сиротне деце такође чека на рестаурацију. Ова зграда је утврђена за културно добро 1987. године.

Зграда је саграђена 1892. године, по пројекту бечког архитекте Антона Хадерера. Обликована је у духу академизма 19. века, складних пропорција и солидне занатске израде. Зграду је подигло Друштво за васпитање и заштиту деце од добровољних прилога грађана Београда као Дом сиротне деце.

Фото: Архива

Од 1887. до 1918. године у овом Дому су стационирани, школовани и васпитавани ратна сирочад и напуштена деца са територије српске, а касније и југословенске државе. Као васпитна установа, одиграла је велику улогу у збрињавању и васпитавању деце без родитеља и њиховој социјализацији. Зграда у Светозара Марковића 72 је у потпуности сачувала архитектонске форме и диспозицију простора у коме је деловала ова хуманитарна и друштвено корисна установа.

Фото: Архива

РАТНИЧКИ ДОМ

Ратнички дом, данас Дом Војске, има два тракта - један изграђен између 1929. и 1932. године, према улици Браће Југовића и други, дограђен 1939. према Симиној, Француској и улици Емилијана Јосимовића. Подигнут је на плацу који је београдска Општина поклонила бившим ратницима, а на основу конкурсног пројекта архитеката Живка Пиперског и Јована Јовановића, чије је ово најзначајније дело.

По изградњи Дома у њега су усељена бројна удружења и савези, као што су Удружење резервних официра и ратника, Јадранска стража, Удружење добровољаца, Соколска матица, Друштво пријатеља Француске и други. Један део објекта био је намењен боравку гостију из унутрашњости.

Фото: Архива

Данашња функција Дома Војске не разликује се много од оне установљене по подизању. Ратнички дом представља пример примене романтичарског метода у међуратној београдској архитектури, о чему сведочи чеона фасада.

Ратнички дом је утврђен за културно добро 1984. године. У плану је израда пројекта рестаурације фасаде.

МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ

Фото: Архива

Објекат Музеја науке и технике, у Скендербеговој 51, у ком се налазила прва општинска електрична централа, наредне године требало би да буде проглашен за културно добро.

Прва општинска електрична централа у Београду подигнута је 1892-1893. године, након што је прихваћено залагање председника Општине београдске Николе Пашића да се у српској престоници уведе електрично осветљење. Централа је почела са радом 6. октобра 1893.

Оштећења настала у Првом светском рату условила су да се у периоду 1922-1928. године подигне нови објекат у духу модерне архитектуре. Прва општинска електрична централа у Београду престала је са радом 1933. када је подигнута нова централа "Снага и светлост". Заузима значајно место у модернизацији Београда и представља значајан део индустријског наслеђа.

КУЋА НИКОДИЈА И МАРИКЕ БОГДАНОВИЋ

Кућа подигнута 1933. године према пројекту архитекте Леона Талвија, чека на престижну титулу културног добра. Моделована је у еклектичком склопу, са применом академских начела са елементима необарока. Налази се на спајању три улице, Светосавске, Охридске и Крушедолске. Поседује културно-историјске и архитектонско-урбанистичке вредности.

Фото: Архива

Објекат је значајан као најистакнутије ауторско остварење Талвија, репрезентативно дело међуратног академизма и представља материјално сведочанство архитектонско-урбанистичког развоја Београда.

Препоручујемо

Београд

0 3

ЗНАТЕ ЛИ ШТА ЈЕ УКОЧЕНО ДРВО? Користило се за бродове и авионе, а једна од фабрика која га је правила налазила се у Београду (ФОТО)

12. 12. 2020. у 12:10

Београд

1 7

БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Знате ли која престоничка улица од 1872. године није мењала назив,а име је добила по хероју?

11. 12. 2020. у 17:24

Београд

0 3

БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Како је некада изгледала панорама престонице - успомене са старих разгледница (ФОТО)

05. 12. 2020. у 23:41

Београд

2 7

НОВИНА У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА: Професорска колонија под заштитом, проглашен за културно добро (ФОТО)

03. 08. 2020. у 17:13

Београд

0 6

АТРАКЦИЈА СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА: Зграда прозвана "Меандр" (ФОТО)

20. 12. 2020. у 14:30

Београд

2 4

РУГЛО СКРИВЕНО ИЗА ЗГРАДА: Зашто центар Београда “краси” двориште - доказ урбанистичке катастрофе? (ФОТО)

16. 12. 2020. у 15:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације