НА ВРАЧАРУ НЕМА ГРАДЊЕ: Крунски венац и Светосавски плато нове културно-историјске целине

Г. НОВАКОВИЋ

22. 05. 2021. у 05:50

ЈОШ две просторне културно-историјске целине у главном граду биће убудуће изузете од инвеститорске градње.

НА ВРАЧАРУ НЕМА ГРАДЊЕ: Крунски венац и Светосавски плато нове културно-историјске целине

Фото С. Н.

Влада Републике Србије прогласила је Крунски венац и Светосавски плато за заштићена подручја. Тиме ће број подручја која су у последње четири године препозната као део културног наслеђа порасти на девет.

За део Врачара грађевинарима је стављен вето. После проглашења Смиљанићеве улице за културно-историјску целину, у њеном престижном друштву нашле су се још две локације.

- На овај начин сачувано је културно наслеђе од инвеститорске градње - рекао је заменик градоначелника Горан Весић.

- Од 2017. године до данас, Влада Републике Србије је на предлог Града Београда прогласила девет просторно културно-историјских целина у нашем граду. То су историјско језгро Београда, Теразије, Професорска колонија, подручје уз Улицу кнеза Милоша, Смиљанићева улица, Церак, Нови Београд, Крунски венац и Светосавски плато.

РЕКОНСТРУКЦИЈА

ПРЕМА најавама Горана Весића, само током 2021. почиње реконструкција важних објеката који се налазе под заштитом Завода за заштиту споменика културе. Реч је о Капији Карла Шестог и Зиндан капији на Београдској тврђави, обнови павиљона "Цвијета Зузорић" и зграде бивше Војне академије и претварање у Музеј града, реконструкцији сцене "Бојан Ступица", Позоришта "Дадов", реконструкцији Позоришта "Бошко Буха". Осим тога, у заштићеном историјском језгру престонице биће уређено око 80 фасада.

Према речима другог човека престонице, у Београду пре тога, од 1990. године до 2017. године, није проглашена ниједна просторна културно-историјска целина.

Крунска, Фото Архива

- За три године урадили смо више него сви који су се бавили заштитом културне баштине у Београду претходних 27 година година, од 1990. године - подсетио је Весић.

Крунски венац обухвата улице Тополску, Петроградску, Крунску, Војводе Драгомира и делове Милешевске, Максима Горког и Новопазарске. Како су саоштили из Завода за заштиту споменика културе, реч је о ширем градском центру, претежно стамбене намене, који се у урбаном смислу формира у првим деценијама 20. века. До тада, подручје је било покривено ливадама.

Храм Светог Саве, Фото Архива

- Целина и појединачни објекти поседују културно-историјску и архитектонску вредност као сведочанства урбанистичког, економског и социјалног развоја престонице у периоду између два светска рата, али и одређеног стила живота његових житеља - наводе у Заводу.

Када је реч о Светосавском платоу, оно је место два преломна догађаја у српској историји - спаљивања моштију Светог Саве и Првог српског устанка. Простор има симболичне, меморијалне, културно-историјске, архитектонско-урбанистичке и уметничке вредности.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ Застрашујуће упозорење Марије Захарове