ТРЕБЈЕШКИ ОЖИВЕО СЛАВНЕ ЕПСКЕ ВЕКОВЕ: Црна Гора се не одриче песника Радована Бећировића
ЖИВИ Требјешки у српској епској поезији и након смрти, у чијој књижевности је као песник трајао деценијама остављајући неизбрисив траг.
У Шавнику и оближњем манастиру Бијела, који је по предању задужбина Светог Јована Владимира и кнеза Вуловића из тог краја још из деветог века, организована је манифестација "Дани Радована Бећировића". Све оно што је био и што је творио у свом осамдесетогодишњем трајању, песник је осликао у својој антологији "Живот без живота".
Кроз Требјешког проговарају разнолики људи и догађаји - језиком гусала, библијским, народним.
- Долазио је често у овај манастир након што је млад дошао из Љевишта у ове греде у Бијелој и на њима песнички узрастао. У најтежа времена дао је себе за свој народ. Много пута је био утамничен због изговорене или написане речи. Уздао се у Бога и свака његова песма је као воштаница која вековима гори - каже игуман манастира Бијела код Шавника, Исаија.
Да је Требјешки по општем и неподељеном мишљењу последњи епски бард, последњи велики народни песник који је деловао у српској књижевности деценијама, оцена је професора Будимира Алексића.
- Бећировићева поезија има не само уже естетско, него и шире - друштвено дејство. Када је у доба социјализма, након 1945.године, све оно што конституише српски национални идентитет програмирано потискивано из свести Црногораца, српску националну мисао у Црној Гори и идеју косовског завета чувала је једино Српска православна црква и Радован Бећировић - сматра Алексић.
НИКАД У СЛУЖБИ ТАМЕ
ПРЕДСЕДНИК Удружења епских песника Црне Горе "Радован Бећировић Требјешки", Славко Перошевић, подсећа да никада у историји ниједан епски песник није издао своју српску патрију и своје перо ставио у службу силе таме.
- Ко у руку узме епско перо, тим чином се заветује на верност и оданост својој српској вери и отаџбини. Прошли век стазе српског рода нам је осветљавала генијална мисао најмудријег српског опанка Радована Бећировића, на што му вечна слава и хвала - наглашава Перошевић.
- Његова жестока десетерачка песма, "Косовска битка", била је на сталном репертоару гусларских вечери у Црној Гори. Песма је за кратко време стекла изузетно велику популарност, што је подстакло књижевног критичара Момчила Голијанина да о његовом аутору напише: "Да није ништа друго написао него 'Косовску битку' Бећировић би остао записан златним словима у нашој епској народној књижевности". Тему Косова Бећировић је обрађивао у великом броју својих песама. Култ светог великомученика косовског Лазара, његов завет и његово опредељење за царство небеско, косовски етос као филозофија хришћанског уверења и живљења присутни су у Бећировићевој поезији као стална тема и инспирација.
Оставио је иза себе велики песник богату епску трпезу о којој имају шта да кажу научни радници из области књижевности.
- Имао сам срећу и божји дар да узрастам уз ногавицу на сукненом оделу Радована Бећировића. Када ми је почело да се просијава памћење пратио сам га пет-шест година до Крновске главице, да изјаше старац, а ја да вратим коња кући. И онда горе на Крновској главици извади књигу с насловом "Стабљике српства", и ето некако ево шездесет година нисам испод њих помаљао - каже професор Михаило Шћепановић, подсећајући да је из Радованове писаће машине изникло и проклијало много тога и да, захваљујући стваралаштву Требјешког, његов народ се полако уздиже и као мало зрно покушава да избије из превише утабане земље, да се дохвати мало Сунца.
- Тако, како која година иде, надам се у Бога и у нашу српску срећу да ће нас за Радовоновом епском трпезом сваке године бити све више. Обично се каже да се пред зору мрзне, а они што су мислили да ће нас смрзнути мало су се у картама пребројили. Из једног разговора са Бошком Вујачићем сазнао сам да је Радован обилазио Косово, да је пре писања "Косовске битке" истраживао са војним стручњацима правце пружања српске војске како би што веродостојније ушао у саму срж дешавања. Био је и на Мојковцу и распитивао се шта, где и како се та битка одвијала, на који начин се страдало, какве су биле временске прилике. Ако се само то сагледа и она народна потка, подлога, подумента, темељ на коме је на источнохерцеговачком говорном типу штокавског дијалекта српског језика Бећировић стварао, онда то само говори да ће за том епском Радовановом трпезом бити довољно ђаконија како за нас који још ходамо, тако и за оне који долазе. Јер, велика дела траже будућност, истраживања, траже везу и мостове са будућим Бећировићима и Перошевићима који нису клекли и продавали веру за вечеру - поручује Шћепановић.
Препоручујемо
ИНТЕРВЈУ Књижевник Ђорђе Сибиновић: Малом народу данас тешко да очува сувереност
29. 05. 2022. у 12:00
САМИ СЕБИ БРАНИМО СЛОБОДУ: Петар Матовић о збирци "О садашњости и седативима"
17. 05. 2022. у 15:30
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)