МИЛО ПОНОВО ПРОТИВ ТЕМЕЉНОГ УГОВОРА: Не би ми на памет пало да потпишем

Мило, срам те било! Постао си власник Црне Горе и најбогатији владар у Европи осим краљице Елизабете. Да ли си то богатство поштено зарадио или си добио мираз од родитеља твоје супруге? Народ би волео да то зна.

Било би лековито за незнање Ђукановића да његови историчари и правници преиспитају и преамбулу Темељног уговора са Римском католичком црквом (РКЦ) и направе поређење. Тамо лежи права опасност за будућност Црне Горе јер се наглашава континуитет РКЦ са Христовом Ортодоксном Црквом, што је темељна неистина: зна се да је 1054. РКЦ кренула шизматичким беспућем. У преамбули се РКЦ позива и на документа Другог Ватиканског концила (ДВК) којима је фиксиран примат и непогрешивост римског папе, а РКЦ проглашена кровном институцијом за све међуцрквене спорове, како у католичком тако и православном свету (позивајући се на та акта ДВК, тзв Македонска православна црква и Бугарска црква покушале су да свој спор реше у Ватикану, али безуспешно). ДВК-РКЦ позива "одељењу браћу" да граде што више православних цркава (свако село има своју „цркву“) које ће све постати "Православне Цркве" са великим "Ц"; да стварају што већи број епархија, а оне би као такве увек могле затражити крајњу заштиту Свете Столице. Дакле све православне цркве из монтенегринског "Регистра вјерских заједница", РКЦ сматра "Црквама" над којима, према Темељном уговору, она има врховну надлежност, у случају нерешивих спорова. Одлуком Светог Синода и Сабора Цариградске патријаршије на Васкрс 1220. у присуству патријараха све четири древне патријаршије, проглашена је "Архиепископија Пећка и све Србије", а не Жичка, како је уметнуто у текст нацрта уговора са СПЦ, што би био неопростив грех према Светом Сави и Симеону уколико се тај фалсификат задржи. Архиепископ Сава Српски крунисао је затим првог српског краља, проглашена је краљевина „Српска земља Далмација, Босна, Травунија, Диоклитија и Рас“, чија је престоница Котор, а прве епископије формиране у Стону и Михољској превлаци. Када Ђукановић прихвати ове необориве историјске чињенице сачуване у архивама Хиландара, Пећке Патријаршије, Котора, Дечана, Дубровника и Стона, Цариграда, Венеције и Рима, као и српским манастирским љетописима (30 сачуваних) и дубровачким хроникама, а одбаци фрањевачка и језуитска домишљања биће боље и њему и Монтенегру…

On ne zna ni za sram, ni za stid, inače bi se davno povukao iz politike. Provera imovine njegove i svih oko njega, pa neka onda priča.