МИГРАНАТА КАО ПОЛА ПОДГОРИЦЕ: У Црној Гори има 80.000 страних држављана, а већини је потребна социјална помоћ

ДА држава није у стању да се избори са сиромаштвом и помогне ни свом становништву, а прихвата се улоге хуманитарца и када помоћ траже странци, сматра председница НВО Банка хране Марина Медојевић.

Фото М. Дробњак

У Црној Гори, према подацима Министарства унутрашњих послова, тренутно живи око 80.000 странаца, што је више него што је становника у већини црногорских општина. Иако међу њима има доста имућних, велики је број и оних који су у Црној Гори нашли уточиште од рата и беде, те им у процесу сналажења помаже држава. Да је упитно колико и на који начин ће институције моћи да им помажу, напомиње Медојевићева. Како истиче, држава није у стању да се избори са сиромаштвом и помогне ни свом становништву, а прихвата се улоге хуманитарца и када помоћ траже странци.

Са привременим или сталним боравком, у Црној Гори тренутно борави 80.000 страних држављана, саопштено је из МУП-а. Да је за Црну Гору то велика цифра, говори и податак да је то скоро половина укупног становништва Подгорице, приближно броју Никшићана и више него Цетиње, Бар и Рожаје имају укупно. Међу странцима, велики је и број миграната који су у Црној Гори нашли уточиште од сиромаштва и рата и неопходна им је хуманитарна помоћ. Само у овој години, закључно са 14. децембром, право на прихват у Центру за тражиоце азила остварила су 5.743 мигранта, наводе из те установе.

- Највећи број корисника ове године је био из Авганистана и Ирана, а у односу на претходне године, приметно је и повећање захтева за заштиту од особа које долазе из Русије, док је смањен број захтева из афричких земаља, пре свега Марока и Алжира – наводе у Центру.

Тражиоци азила се у Црној Гори могу задржати до окончања првостепеног поступка, који води МУП. Уколико уследи жалба, онда могу остати до краја другостепеног поступка, a уколико тражилац азила добије статус избеглице, држава је у обавези да га збрињава још шест месеци.

И док се за хиљаде миграната који годишње пристигну обезбеђује стан, храна, и све што је потребно, за домаће становништво које је у стању социјалне потребе држава даје значајно мање од тога, напомиње Медојевићева. Како истиче, упитно је колико је уопште са актуелним социјалним политикама и неправедном расподелом, обезбедити помоћ свима којима је потребна.

ПР Центар

Према њеним речима, држава је преузела међународну обавезу да прихвати избеглице, што је са стране хуманости прихватљиво. Ипак, споран је моменат, наводи, што су у свему томе домаћи становници у стању потребе у другом плану.

- Помоћ коју пружамо као држава према избеглим лицима изнуђена је са стране, јер да није тако, исту би имали и сви угрожени становници Црне Горе. Мигрантима који дођу у Црну Гору обезбеђен је смештај у прихватилишту. Уколико тамо нема места, држава плаћа смештај у некој стамбеној згради. Имају оброке, обезбеђена су им документа, омогућена пријава на биро рада… Са друге стране, домицилно становништво које није у могућности да плати кирију и буде избачено на улицу, од државе нема помоћ. Када је реч о храни, сиромашне породице на располагању имају само народне кухиње, које често немају довољно капацитета да нахране све гладне. У ситуацији када држава више помаже странцима него свом становништву, није чудно да наши грађани на мигранте гледају попреко – наводи Медојевићева.

То је, истиче, само једна од неправди са којима се суочавају угрожени становници Црне Горе.

Напомиње да средства за социјална давања, опредељена буџетом, не иду само онима којима је помоћ потребна, већ да највећи део новца оде за накнаде мајкама троје и више деце, дечије додатке, накнаде за туђу негу, а да је то новац који иде и онима који имају и по неколико хиљада примања, као и онима који живе од 145 евра социјале.

- Држава мора да издваја за социјалну политику и социјалну заштиту онолико колико је просек у Европској унији, јер Црна Гора има најмањи проценат новца за социјална давања за сиромашне, у односу на укупни буџет.
 

Према одацима МУП-а, у Црној Гори на стално настањење тренутно је 30.265 страних држављана, док је осталих 48.896 странаца тражило дозволу за привремени боравак.

У току ове године је издато више од 27.000 дозвола за привремени боравак и рад. Ова цифра премашила је рекорд из 2018. године – наводе из МУП-а.

Препоручујемо

Црна Гора

0 0

ВЕЋ ХАПШЕН У ОКТОБРУ: Раде Милошевић привођен због нестанка пакета цигарета вредног милион евра (ФОТО/ВИДЕО)

21. 12. 2022. у 22:16

Галерије

0 0

МИГРАНТИ НАВАЛИЛИ У АМЕРИКУ: Погледајте тренутну ситуацију на граници са Мексиком (ФОТО)

21. 12. 2022. у 16:16

Црна Гора

0 3

МИСТЕРИОЗНА ТРАГЕДИЈА: Смрт младог поштара из Даниловграда - Самоубиство, или убиство?

21. 12. 2022. у 16:27

Црна Гора

0 1

НЕСТАО ЦЕТИЊАНИН: Борис кренуо за Подгорицу, 18. децембра му се губи сваки траг

21. 12. 2022. у 14:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације