"БОЖЕ ПРАВДЕ" ЈЕ ХИМНА СВИХ СРБА, МА ГДЕ ЖИВЕЛИ: У Пљевљима одржана академија поводом Сретења

У ПЉЕВЉИМА, у препуној сали Центра за културу, синоћ је одржана Свечана академија поводом 220 година од Првог српског устанка и 189 година од доношења Сретењског устава.

Фото: М. Дробњак

Сретењска академија у пљеваљском Центру за културу, почела је  интонирањем химне „Боже правде“ и беседом владике милешевског г. Атанасија који је благословио присутне и учеснике Академије.

Председник Општине Пљевља др Дарио Вранеш осврнуо се на значај Првог српског устанка, истакавши да је празник Сретење значајан за све Србе без обзира гдје они живели.

- Овде вечерас смо се окупили да кажемо и покажемо да је овај празник заједнички празник, а химна Боже правде заједничка химна свих Срба ма где живели. Ништа мање од било којих у Републици Србији, сутра је празник и пљеваљских Срба. Нас које од наше етничке матице дели превој који се зове Јабука. Ту јабуку су вековима они који нам не мисле добро свим силама покушавали да претворе у јабуку раздора. Тако је било и до пре четири године, али је упркос свему, кроз све време, та јабука била, остала и биће јабука братске слоге и љубави, јабука која спаја и позива на јединство - казао је Вранеш.

Он је истакао да историја пљеваљског краја, као у добром делу и историја целе Старе Српске Херцеговине или војводства Светог Саве, није случајно остала све до данас у доброј мери непозната.

- Ова српска земља, расадник српског народа кроз векове, имала је и још увек има много непријатеља којима не одговара истинита прича о њеној улози и значају у укупној историји српског народа - казао је Вранеш.

Додао да није случајно што је срце српских земаља одвајкада подељено границама које су утврђивали душмани.

- Зар може бити случајно што је на само неколико десетина километара одавде тромеђа, на којој се, како се некад говорило, сусрећу три царевине, а са сваке стране те тромеђе живи од искона исти народ? Зар је случајно Отоманска империја учинила све да подручје Старе Рашке и Старе Херцеговине поислами иако између Петрове Цркве у Старом Расу и манастира Завала у Поповом Пољу има стотину манастира и цркава старијих од сваке џамије у Стамболу? Зар је случајно на Берлинском конгресу, када је добио војну управу над овим крајем, Аустро-угарски министар иностраних послова Гроф Андраши пред свима ускликнуо: „Забо сам глогов колац у срце српства!“?-упитао је Вранеш констатујући да управо у том прималном крику истинског варварина стоји и одговор на претходна питања!

-Ово овде је срце српства и било и јесте и биће! Свака генерација Срба са ових простора је то доказала на начин да се не постиди пред прецима - навео је Вранеш.

Он је поручио да је Први српски устанак само круна вишевековне борбе српског народа за слободу и самосталност, а вожд Карађорђе је стао само начело непрегледне колоне витезова који су пре њега пали на олтар отаџбине.

-Десетине и стотине наших предака из пљеваљског краја похитало је у сусрет ка Сјеници и Карађорђевим устаницима. Готово да нема породице у пљеваљском крају из које бар једна мушка глава са полетом није стала под Карађорђев барјак. Остало је записано да је свих 11 Светотројичких калуђера кренуло у помоћ устаницима а манастир је остао чувати само један стари калуђер - рекао је Вранеш.

Он је подсетио да није случајно што је Пљеваљска добровољачка бригада под јесен 1915. године, заједно са Дурмиторским одредом, бригадама из доњег Полимља и браћом преко Дрине три пуна месеца бранила бок српске војске која је одступала преко Албаније и није тек тако 103 борца Пљеваљске бригаде одликовано златном медаљом Обилића.

- У тој тромесечној неравноправној бици против елитне аустроугарске армије сваки трећи Пљевљак није се вратио свом огњишту него је или погинуо на бојном пољу или самро од глади у концентрационим логорима тадашње цивилизоване Европе - рекао је Вранеш.

Присутни су уживали уз звуке гусала народног гуслара Саше Лакетића, као и уз етно појање сестара Љиљанић, док је група КУД „Пљевља“ одушевила присутне репертоаром српских народних игара. Велики утисак оставио је глумац Иван Вучковић који је на тренутак и одушевљење публике оживио Вожда Карађорђа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације