КО ГУСЛЕ НЕ ЧУЈЕ НИ СЕБЕ НЕ РАЗУМЕ: Дани "Радована Бећировића Требјешког" одржани у селу Петњица код Шавника

ЖИВИ Радован Бећировић Требјешки у епској поезији и након смрти, у чијој књижевности је као песник деловао деценијама, и оставио неизбрисив траг.

В.К.

У селу Петњица код Шавника, постојбини предака реформатора српског језика Вука Караџића и родном крају првог председника Републике Српске Радована Караџића, у организацији Удружења српских епских песника Црне Горе одржано је традиционално сећање на епског барда хаџи Радована. Овом догађају присуствовали су епископ Будимљанско-никшићки Методије, председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић (покровитељ), амбасадор Србије Небојша Родић, председник ДНП Милан Кнежевић, посланици, песници, књижевници, свештенство, ратни ветерани и поштоваоци.

Све оно што је био и што је творио у свом осамдесетогодишњем трајању, песник је осликао у својој антологији "Живот без живота". Кроз Требјешког проговарају разнолики људи и догађаји, исконским језиком, језиком гусала, библијским, народним, рекао је епископ Методије. У беседи се дотакао и патриотизма истичући да је то љубавна песма народне душе која се чује једино и само кроз гусле:

- Као што човек и његово време, песма и њено време, народ и његово време остају неразумљиви једно без другога, тако и модерно, савремено наше време остаје неразумљиво без свевремена које се чује и човеку даје у гусларској песми. Шта ми данас о себи и свету око себе, људима, страдањима, беспућима, издајама и победама можемо разумети, ако не чујемо и не разумемо гусле. Али, не чује свако гусле. Бити глув за лепоту и чистоту гусала значи бити одсечен од живота, од матице, од мајчиног крила и очевога имена, од заједнице, од предака и себе самога, од истине, пре и после свега. Јер, ко их не чује, не чује себе, не препознаје себе. Данас ми се све више чини да човек за гусле мора ипак бити спреман. Велики је то изазов духа, мегдана на који се мора изаћи и огледало у којем се морамо сви огледати.

Др Михаило Шћепановић, комшија и рођак Радована Бећировића подсетио је да није било стихова Требјешког о Мојковачкој епопеји у којој је и сам учествовао, ова битка не би стекла популарност коју има, нити би ушла у народ, књиге, језик.

- Радован је растао, одрастао, стасавао, старио у тешким временима. Један догађај за који знам, лично ми је причао. Када је подигао мост преко потока у Горњој Бијелој написао је на спомен плочи "у знак захвалности Богу и људима, а у част и славу Мојковачке битке", један дежурни петокракаш га је зауставио и рекао: "Добро је Радоване што си начинио тај мост и што си ставио ту плочу и поменуо Мојковачку битку, али ниси требао помињати Бога". Радован му је са осмехом одговорио: "Да сам знао да си ти пречи од њега, турио бих тебе!" Он је био ходајућа енциклопедија мудрости и то знају сви који су му били уз скуте - казао је Шћепановић. - Колико би гробова остало неопојаних, незапамћених и непописаних само у последња пола века да није Радован Бећировић дотурио глас Славку Перошевићу који нас овде окупи. Њихово епско стваралаштво показује нешто што је онај световидац с Ловћена одавно тражио, а то је да се разведри над Гором Црном. Данас се разведрило над Старом Херцеговином. Надам се да ћемо до следећег сабора присуствовати ведрини Црне Горе.

На дан када је небо послало најлепшу благу вест да ће Бог постати човек на Благовести 1897, то исто небо послало је вест да ће се родити један свети старохерцеговачки, црногорски и свесрпски најписменији опанак - Радован Бећировић Требјешки. Он је, како је приметио протојер Предраг Шћепановић, за нас био Радован а за себе Тугован јер је оплакао све српске боли, све српске битке и мегдане и у своме благом лицу и благим очима гледао са земље српско небо и кнеза Лазара и био друг Тешана и Филипа и старца Милије и других певача који нису дали да се ово српско тло срамом обавије и заборави.

Да је српски народ најдаље догледао и најдубље домислио из очију слепих гуслара, приметио је председник Савеза Срба из Црне Горе у Београду Жељко Чуровић Лисински, оцењујући да су те "слепе јаме најдубље јаме српског памћења". Председник Удружења српских епских песника Црне Горе Славко Перошевић поручио је да се у јуначкој Петњици радују сени ускочких и дробњачких витезова који себе вечито прославише на Мљетичку и у крвавој мојковачкој епопеји, док је народни гуслар Славко Јекнић говорио о Радовану Бећировићу и мојковачким заветницима. Скуп су поздравили председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић и унук Требјешког Милован Бећировић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације