ПЕТИНА ГЛАДУЈЕ, ДОК ДРУГИ ХРАНУ БАЦАЈУ: У Црној Гори годишње у смећу заврши 50.000 тона оброка, а највише расипају - домаћинства
ПРЕМА званичној статистици око петина црногорског становништва живи у ризику од сиромаштва, а истовремено се у Црној Гори годишње баци 50.000 тона хране, указују из НВО Банка хране. Напомињу да годинама указују на потребу да се успоставе социјалне самоуслуге, направи мрежа којом би се спречило да тоне хране заврше у смећу, а истовремено помогне најугроженијима.
Фото Shutterstock
Истраживања Управе за статистику показала су поражавајуће податке - да у ризику од сиромаштва живи 20,1 одсто црногорских грађана. По речима Марине Медојевић, испред Банке хране, највише хране баци се у домаћинствима, више од педесет одсто, а држава не чини ништа да подигне јавну свест о овом проблему.
- За очекивати је да би људи, када би били информисани шта значи бацање хране за оне који немају као и утицај који има на економију и екологију, другачије се односили према храни. Планирање куповине, правилно чување, донирање сиромашнима, народној кухињи, замрзавање остатака хране, само су неки од начина да се смањи бацање хране у домаћинству. Едукација о значају уштеде хране по питању сиромаштва, економије и екологије сасвим сигурно даје позитиван резултат - поручила је она.
Храна се, наводи, баца и на пољопривредним имањима као и у фази транспорта и то не у малим количинама.
- Велика количина хране која је била исправна и сугурна за људску употребу, баци се због неадекватног складиштења, али и истеклог рока трајања у маркетима. Није за занемаривање ни бачена храна у ресторанима и хотелима. Рачунање индекса бацања хране је један од начина да држава активно утиче да се бацање хране смањи. Прикупљање података је кључно за разумевање проблема и разматрање опција смањења бацања хране - нагласила је Медојевићева.
Стратегија
ИЗ Банке хране сматрају и да би се добио задовољавајући резултат уколико би се држава и предузетници у прехрамбеној индустрији повезали са пољопривредницима, транспортним и малопродајним ланцима, институцијама јавне власти и невладиним организацијама, како би се усагласила заједничка стратегија против бацања хране која заврши као отпад. Како појашњава, чланови тих организација би прикупљали податке, спроводили кампање и развили механизам максималне уштеде хране.
Европски парламент је још у јануару 2012. године усвојио резолуцију под називом "Како избећи бацање хране" и након тога дао препоруке као и Европска Комисија, да се донесу хитне мере које ће преполовити количине бачене хране до 2030. године и олакшати приступ храни за сиромашне грађане.
- За очекивати је да ће Црна Гора која претендује на чланство урадити нешто по овом питању. Расипање хране, међутим, није у фокусу Владе Црне Горе, ни данас. Проблем бацања хране једино може да реши држава као и питање сиромаштва - казала је Медојевићева.
Једна од мера за умањење бацања хране и ублажавање сиромаштва је и формирање социјалних самоуслуга. Неопходно је, сматра Медојевићева, да у оквиру народних кухиња или социјалних продавница буде и запакована храна за најмлађе који живе у социјално угроженим породицама, од формула за дохрану до кашица за бебе.
Препоручујемо
КНЕЖЕВИЋ: Гласање у Уставном суду једна од најмрачнијих страница црногорског правосуђа
17. 03. 2026. у 20:30
"ПАДАЈУ" ПОГЛАВЉА: Црна Гора направила нови корак ка путу у европску породицу народа
17. 03. 2026. у 19:14В.К.
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (0)