ЈЕДИНСТВЕН ЗАХТЕВ ШЕСТ ПРИМОРСКИХ ОПШТИНА: Управљање обалом вратити локалним управама
Са циљем да се општинама пренесе управљање морском обалом, заједничку иницијативу потписали су председници Херцег Новог, Тивта, Бара и Улциња, Стеван Катић, Жељко Комненовић, Душан Раичевић и Генци Ниманбегу, председница СО Котор Маја Мршуља и потпредседник Општине Будва Никола Јовановић.

фОТО; РТ ХН
Иницијатива је да се измене и допуне закони о морском добру, о просторном планирању и уређењу простора и као и закон о лукама. Херцегновски председник Стеван Катић подсећа да је усаглашена иницијатива упућена председнику Скупштине Црне Горе, потпредседницима и свим посланичким клубовима.
Очекују, према Катићевим речима, да ће посланици једногласно прихватити предложено и да потом следи редовна скупштинска процедура. Он истиче да иницијатива није усмерена против садашњег менаџмента Морског добра, већ да се ради о системском решењу независном од управљачке структуре.
-Сви знамо да управљање обалом у најбољем интересу могу да обављају све приморске општине и да се то питање једино и може уредити тако да локалне самоуправе преузму тај посао. Катић додаје да би у том случају Морском добру био остављен управни надзор чиме би се ово предузеће трансформисало у регулаторну агенцију која би обављала контролни надзор појаса морског добра.
Председник тиватске Општине Жељко Комненовић информише да су предложена и законска решења.
-Њима се исправљају велике неправде према становницима приморја, које трају преко три деценије. Предложеним решењима се враћају ингеренције општинама у делу у којем те ингеренције и суштински сежу у оно што јесте локална самоуправа. Без тога нема децентрализације, и ово је суштински прича о децентрализацији и много ефикаснијем и бољем управљању обалом приморја - каже Комненовић.

фОТО; РТ ХН
Он сматра да су понудили ваљан и сасвим реалан законски оквир, који је фер према грађанима али и према законодавној и извршној власти Црне Горе и према Морском добру.
Председник Општине Бар Душан Раичевић је подсетио да је уједињење приморских општина око ове иницијативе најављено пре неколико месеци те да је предлог усклађен са европском повељом о локалној самоуправи. Она предвиђа да се управљање највреднијим ресурсима врати у руке локалних самоуправа са циљем, како је истакао, да се квалитетније и одговорније управља морски добром.
Стратешким документом предлоге измена је оценио потпредседник Општине Будва Никола Јовановић. Он сматра да би усвајање коначно значило да идеја децентрализације у Црној Гори добија смисао и да је реч о иницијативи која може да окупи представнике различитих политичких опција.
Сагласан је и председник Општине Улцињ Генци Ниманбегу који наглашава да иницијатива нема политички циљ већ равноправност свих општина а понуђена решења су, како наводи, фер и према Влади Црне Горе и према Јавном предузећу Морско добро. Став о децентрализацији истиче као суштину и Маја Мршуља, председница СО Котор .
Поткрепљује то чињеницом да је садашњи Закон о морском добру крајње централистички а ова децентрализација важан корак на путу ЕУ интеграција. Нагласила је и да би се могло рећи да Морско добро функционише ван законских оквира јер није реорганизовано у складу са привредним друштвима. Питање децентрализације сматра „надполитичким“ а апострофира да се из приморских општина црпе велики приходи, а свега једна трећина се враћа кроз улагања Морског добра.

БИВШИ АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛ О СПОРАЗУМУ: Трампов план је да се Украјина преда Русији
БИВШИ командант америчке војске у Европи, пензионисани генерал Бен Хоџес, изјавио је да Трампов план за мир у Украјини значи њену „предају“ Русији.
18. 03. 2025. у 11:53

РОДИТЕЉИ ПОГИНУЛЕ ДЕЦЕ ФОРМИРАЛИ ЖИВИ ШТИТ: Не дозвољавају да се тела однесу на обдукцију
РОДИТЕЉИ који су у пожару изгубили своју децу у дискотеци "Пулс" у Кочанима не дозвољавају да се тела настрадалих однесу на додатну обдукцију у Скопље, тражећи да им се одмах предају како би припремили сахране, јавља Плусинфо.
16. 03. 2025. у 19:40

МАРШАЛОВА ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА Унук Јошка открио: Тито би живео још најмање ПЕТ година да није донео једну одлуку
ДОЖИВОТНИ председник СФРЈ Јосип Броз Тито живео би још најмање неколико година да је пристао да му словеначки доктори одсеку ногу коју је већ захватила гангрена.
18. 03. 2025. у 08:56
Коментари (0)