ЗАШТО БАШ НА ЦЕТИЊУ ОПЕТ МАСОВНО УБИСТВО? "Где ћеш мајко, немој ме остављати овде, не могу да издржим"

ЧЕТИРИ ковчега, цвеће по њима, венци и сузе. Народ у мимоходу, такође у сузама, прилази породици како би стиском руке или загрљајем показали да са њима деле тешку судбину. Јуче су на месном гробљу у Бајицама сахрањени Мартиновићи, Радован и Радмила и њихови синови, близанци Милош и Марко. На другом крају Цетиња, у селу Граб-Цуци такође велика туга и бол. Тамо је сахрањена Зорица Вулетић, коју је рођени брат Ацо Мартиновић, првог јануарског дана убио, као и још једанаесторо невиних људи.

Фото: Танјуг/Ристо Божовић

- Мама, мама, зашто не устанеш?! Немој да нам одеш - између јецаја су понављале Зорицине ћерке Петра и Дијана. Зорицу је испратило више десетина људи, а поред супруга Драгана и целе породице Вулетић, која је примала саучешће, од Мартиновића нико није дошао. Опело убијеним Мартиновићима - Радовану, Радмили, Марку и Милошу одржано је на гробљу на Цетињу.

На вечни починак испратили су их пријатељи, рођаци, али и суграђани који и даље не могу да се помире да њихових комшија више нема. Чули су се само јецаји и шапати молитве. Старији људи спорим кораком прилазили су ковчегу, како би одали почаст страдалима.

- Били су то обични људи, наши пријатељи, наше комшије - казао је један од присутних. Неутешна ћерка Радована и Радмиле и рођена сестра убијених близанаца тешко је поднела бол и то што је изгубила породицу у једном дану.

- Где ћеш мајко данас, немој ме остављати овде, не могу да издржим. Немојте ми спуштати мајку, где је спуштате. Мајко дођи - јецала је неутешна Тања.

У сузама је био и деда убијених близанаца: - Људи моји шта нам се дешава, децо моја шта нам направи. Били сте много добри. Упркос великом броју људи, на гробљу је владала потпуна тишина, као потврда да ниједна реч не може описати трагедију која је задесила Цетиње и Црну Гору. Три дана Цетињани и цела Црна Гора оплакују настрадале суграђане. Али, сузе не могу да стану.

Крвави пир Ацо Мартиновић започео је у кафани "Велестово", надомак Спортског центра где је убио четворо људи. После тога, у Бајицама убио је још толико, а потом у насељу Хумци двоје деце. Мартиновић је наставио крвави поход и у Доњем крају где је убио још две особе. Када га је полиција опколила, пуцао је себи у главу и преминуо на путу до болнице.

- Сви треба да се запитамо зашто се поново догодило масовно убиство на Цетињу и како смо, као заједница и друштво, то дозволили. Држава мора системски да реагује.

Одговорност је нешто што морамо и желимо јасно да тражимо - рекао је јуче градоначелник Цетиња Никола Ђурашковић на комеморативној седници у Владином дому. Ђурашковић је нагласио да је свака реч слаба и немоћна да ублажи патњу оних који су изгубили најближе:

- Губитак дванаест невиних живота, међу којима су и двоје деце, оставио је све у шоку и неверици, без речи којима бисмо могли објаснити ову безумну трагедију. Са тугом која нас је све ујединила, окупили смо се пред једним од најтежих изазова који нас је погодио као заједницу - тренутком када морамо пронаћи снагу да се опростимо од дванаест невиних живота који су одузети на незамислив начин. Знамо да не постоји начин да надокнадимо оно што је одузето, нити реч која би могла обрисати сузе и умањити тежину бола. Породицама настрадалих једино можемо да пружимо руку подршке и да их уверимо да нису сами у свом болу. Ово није само њихов губитак, јер су страдали наши суграђани, наши пријатељи, комшије. Комеморативној седници су присуствовали председник државе Јаков Милатовић, врховни државни тужилац Милорад Марковић, министри, амбасадори, председници општина као и представници извршне и судске власти. Међу присутнима је био и бивши председник Црне Горе Мило Ђукановић. На седницу су дошли и бригадни генерали Зоран Лазаревић, градоначелник Подгорице Саша Мујовић и председник Општине Улцињ Генци Ниманбегу. Присуствовали су и представници политичких партија. - Цетиње је захвално свима који су са њим у овим тешким данима - рекао је Мирко Станић, потпредседник Скупштине Цетиња.

- Наше мисли и жеље су усмерене на опоравак наших повређених суграђана. Да се оваква трагедија никада не понови. У Цетињу је и јуче говорила тишина. Мук на улицама, у институцијама, локалима... Можда сунце које се промаља изнад облака Ловћена буде путоказ неког бољег живота у престоном граду Црне Горе који је за само две и по године због локалних монструма остао без 24 житеља, међу којима је и четворо деце!

За гроб нека му се не зна

ЦЕТИЊАНИ верују да Ацо Мартиновић неће бити сахрањен на гробљу, већ у тајности.

- Злочинац, кога брига где ће га уопште сахранити. Опела свакако неће бити за њега. Нека га ставе у кесу и баце као кера. Исто као Вука Бориловића. Ни за њега се не зна где му је стварно гроб. Ми нећемо дозволити да Ацо Мартиновић буде сахрањен овде, међу нашим људима, међу нашом браћом и нашим сестрама, међу људима које је зверски побио. У то немојте имати икакве сумње - рекли су пријатељи и чланови породице Зорице Вулетић на Новом цетињском гробљу. Једна бака је додала: - Нека мира нема ни на оном свету, за гроб нека му се не зна. Семе да му се затре и име да му се заборави. Огласио се и пријатељ Марка и Милоша, који је рекао да нико од рођака убице неће ни да чује за њега, нити да му на сахрану оде: - Баците га негде у реку, да никад не знамо где му је гроб.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације