ИЗ ПУШКАРНИЦА ЧВРСТА ВЕРА: Славко Милић публиковао историју о племену Бјелица и њиховом страдању на бројним ратиштима

БЈЕЛИЦЕ, једно од девет племена у Катунској нахији, старој Црној Гори, вековима на свом камену чува православну богомољу посвећену Успењу Пресвете Богородице, која се бранила и одбранила од разних освајача док су походили овим крајем.

Приватна архива

 Оно што је издваја од других цркава јесу уграђене пушкарнице уместо прозора, чак 15, из којих је севала јака вера. Подигнута је 1680. године трудом чувеног војводе Милије Радоњина и братственика Милића.

Црква је изразито мала грађевина са плитком, полукружном апсидом и президаним звоником на преслицу, са једним отвором за звоном. Покривена је каменим плочама. Унутрашњост је изграђена полуобличастим сводом који се ослања на бочне зидове. Ту је и низ уских прореза размештених по свим зидовима, који су служили као пушкарнице.

- И управо су пушкарнце раритет овог храма. Оне су уместо отвора, односно прозора, служиле за одбрану народа од непријатеља. Црква је смештена на месном гробљу у селу Ресна. Народ је назива и црквом свете Госпође, а позната је и као задужбина Милије Милића - каже за "Новости" један од потомака славних предака, изузетни познавалац историје свога краја, мр Славко Милић, подсећајући да се историјски догађај за ову цркву збио 1714. године, приликом напада Турака на Црну Гору, под вођством Нуман-паше Ћуприлића, везира и босанског гувернера, када су у одбрани храма погинули витезови-војвода Вукан и деветорица браће Милића.

На улазу ове богомоље уклесане су Његошеве речи:

"Бранише се седам данах девет братах без престана, седамдесет и два више барјактара што убише око цркве на све стране док их изда џебана. Турци олтар провалише, са олтара их све побише".

Није ово једини догађај за Бјелице које их је уврстио у црногорске бесмртнике. Значајан је за њих и онај с почетка децембра 1756. године.

- Тада су Црногорци однели победу над бројном турском војском босанског везира Ћамил Ахмет-паше, у бјелићком селу Предиш. У крвавом сукобу страдали су многи братственици. Владика Василије напустио је Црну Гору пре напада, с намером да у Бечу или у Петрограду издејствује одлагање турске офанзиве, али у томе није успео. Турци су напали са три стране - од Грахова, Никшића и Подгорице, и продрли до Чева. Црногорци, без праха и олова нису могли пружити значајнији отпор, али је захваљујући везама гувернадура Станка Радоњића с Бокељима, један Ришњанин пребацио неколико хиљада фишека. Надирање турске војске под командом ађутанта Ахмет-паше Ћехаје и босанског везира Мехмед-паше, са 20.000 башибозука, почеле су крајем 1756.године. Велики део главних снага турске војске надирао је преко Никшића ка Чеву. 

- Други део херцеговачких Турака, под заповедништвом бегова Ченгића, Љубовића и Ресулбеговића, преко Вилуса-Грахова-Цуца према Чеву. Њима су са истока подршку пружиле снаге капетана Пармаковића и Хаџи-бега Османагића из Спужа и Подгорице, које су надирале преко Загарача. Борци из Катунске нахије, претпоставља се да их је било мање од четири хиљаде, под командом својих племенских старешина и гувернадура Станислава Станка Радоњића пружли су велики отпор. Црногорски народ уништавао је све што би на било који начин могло помоћи Турцима у времену великих хладноћа, па чак и сопствене куће и штале. Снабдевање отоманске војске постојало је све теже и ризичније. После три сата тешке борбе, турски пораз био је потпун 3. децембра 1756. године. У том сукобу тешко је рањен, па чак се верује и погинуо, турски командат Осман-паша - истиче Милић.

Наш саговорник подсећа и битку за Скадар у којој је погинуо његов братствених, чувени црногорски официр Горчин М. Милић на утврђењу Тарабош, где се око 8.000 Црногораца (Катунска, Ријечка и Црмничка бригада) борило са око 20 старих топова. Хроничари тога времена су записали да је јунак из куће Милића пронађен како лежи згучен изрешетан митраљеским рафалом у зидинама Тарабиша са сабљом у руци коју је чврсто држао. Борбу за слободу скупо су платили Милићи. Не заборављају они ни херојство војводе Томаша Милића који је са двадесет година погинуо у сукобу са Турцима у месту Шобајићи током похода Сулејман-паше. Био је у то време најмлађи црногорски војвода!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације