„НОВИ АТЛАС ЈАДРАНА“: Људски утицај на море на 30 мапа
Пројекат „Нови атлас Јадрана“ који су подржали British Council и Министарство културе и медија, представљен је стручној јавности као свеобухватно истраживање људског утицаја на јадрански екосистем. Кроз 30 мапа осветљен је стратешки, еколошки и геополитички значај мора.
Фото: APPS Institut
Како је саопштено из APSS Института из Подгорице, пројекат је заснован на истраживању које траје од 2022. године и има за циљ мапирање људског утицаја на екосистеме Јадрана – од инфраструктурних и рекреативних, до економских и војно-одбрамбених. Полазна идеја била је да се расуте информације о наслеђу, савременим интервенцијама и укупном људском утицају обједине у јединствену, наративну базу података.
Дијана Вучинић ауторка пројекта и оснивачица APSS Института (Adriatic and Precarious Spaces Society) који је истраживачка платформа која се бави анализом и мапирањем простора Јадрана кроз призму екологије, културе и савремених друштвених процеса, подсећа да море и данас у великој мери дефинише односе међу државама, управља геополитиком и остаје простор интензивне експлоатације, заштите и одбране.
Атлас обухвата 30 мапа које приказују одбачену муницију, укључујући и ону из НАТО бомбардовања 1999. године, олупине бродова и потопљених авиона, нафтне и гасне бушотине, планиране ветроелектране, испусте канализације и отпадних вода, као и зоне узгоја рибе, десалинизације воде и производње соли. На тај начин веродостојно приказује обим људског утицаја на морски екосистем и значај Јадрана у политичким, економским и друштвеним односима приобалних држава.
Коауторка пројекта Ана Добрашиновић навела је да је рад на Атласу био „врста археологије садашњости“, засноване на прикупљању, геолокацији и систематизацији података из дигиталног простора. Мапе остају отворене за допуне и нова тумачења простора Јадрана.
Јединствени визуелни језик мапа осмислила је ауторка картографских илустрација Снежана Златковић, која је истакла да је цртачки језик вишеслојан, како би подржао велику количину прецизних података, али и визуелно указао на интензитет људског утицаја на природне ресурсе.
Поред мапа, „Нови атлас Јадрана“ чине и ауторски текстови угледних аутора из јадранског региона, међу којима су Ида Крижaј Леко, Ана Јеинић, Марко Погачар, Мануело Раци, Шпела Худник и Марко Варући.
Препоручујемо
СРПСТВО У ПРОБЛЕМУ, АЛИ ПОСТОЈИ НАДА: Шешељ објаснио ко је лидер у настајању
17. 01. 2026. у 17:02
УСТАШКИ дернек у Црној Гори: Свечаност поводом Дана Хрвата у Црној Гори
15. 01. 2026. у 17:09
ПОЛОВНИ ХРВАТСКИ "РАФАЛ" СЕ ПОКРАВИО ЧИМ ЈЕ ПОЛЕТЕО: Хитно морао да прекине лет
ЈЕДАН од борбених авиона „Рафал“ Хрватског ратног ваздухопловства морао је у четвртак да прекине планирани лет због техничких проблема који су се појавили при полетању.
16. 01. 2026. у 21:12
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
Шта значи кад је на Крстовдан ВЕДРО И ВЕТРОВИТО
КРСТОВДАН, који се обележава 18. јануара, један је од оних празника у српској традицији који тихо, али снажно повезује веру, природу и човека. Иако често остаје у сенци Богојављења, Крстовдан у народном памћењу носи једнаку симболику, као дан када се судбина године “запечати”, а вода, ветар и небо постају гласници онога што долази.
18. 01. 2026. у 11:39
Коментари (0)