ИЗБОРИ ЗА ОПСТАНАК СРПСКЕ ЦРКВЕ: Црна Гора дубоко подељена дочекује гласање 30. августа

Велиша Кадић

26. 07. 2020. у 08:00

За Мила или за спас светиња СПЦ у Црној Гори? Једна од ове две дилеме на изборима 30. августа, 11. од увођења парламентаризма, определиће будућност подловћенске државе у наредне четири године.

ИЗБОРИ ЗА ОПСТАНАК СРПСКЕ ЦРКВЕ: Црна Гора дубоко подељена дочекује гласање  30. августа

Одбрана светиња ујединила Црну Гору / Фото В. К.

Победа Ђукановићевих социјалиста значила би наставак прогона СПЦ, њеног свештенства и монаштва, примену спорног Закона о слободи вероисповести и отимачину цркава и манастира, оснивање партијске "православне цркве".

Управо је тај закон подигао на ноге више од половине Црне Горе, а у литијама су се нашли чак и чланови Демократске партије социјалиста, што је изазвало бес на "државном двору". Посебно их је иритирала порука митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је позвао грађане да изађу у што већем броју на изборе и гласају за оне који неће доносити и потврђивати "безаконе и антицрквене законе" у њихово име.

Владика је као "посебно неистините и злонамерне" окарактерисао изјаве званичника владајуће Демократске партије социјалиста о наводном учешћу цркве на изборима, оцењујући такве изјаве "срачунатим на увлачење цркве у партијску изборну кампању". Иако се очекивало да ће се огромно незадовољство грађана са таласа литија слити у јединствену опозициону колону, то се није десило. Смену режима желе сви, али је не виде на исти начин. Једнима су идентитетска питања на првом месту, другима преживљавање након избора, трећима европске интеграције...

- Величанствене протестне литије, на којима су учествовале стотине хиљада људи, па и ранији протести групације "Одупри се", показали су две ствари: да су размере народног незадовољства огромне и да опозиционе политичке партије нису у стању да га артикулишу. Присутни на акцијама иза којих су последњих година стајале опозиционе партије бројали су се стотинама, а на протесте без њиховог печата изашле су десетине, па и стотине хиљада људи - коментарише, за "Новости", политички аналитичар Игор Дамјановић.

Фото В. К.

Он оцењује да опозиционе партије, уместо да јединственом листом демонстрирају другачији приступ у односу на претходни период и тако покушају да поврате пољуљано поверење, и на ове изборе иду у неколико колона.

- Немушта образложења једних зашто неће заједно, и неспособност оних који наводно хоће заједно да се договоре о патриотској коалицији, воде ка уситњавању опозиционог гласачког тела и расту разочарања опозиционих гласача, што може да резултира и апстиненцијом. Стога, један нови, натпартијски покрет угледних појединаца, са чистом биографијом и јасним политичким ставом, одиграо би позитивну улогу у анимирању гласача које партитократија и неодговорност опозиционих лидера терају у бојкот.

Вратити капелу на Ловћену

ДЕМОКРАТСКИ фронт се залаже за то да се на Ловћену обнови капела и испуни последња жеља владике Рада.

- Шта је Црна Гора без Његоша? Без капеле на Ловћену Црна Гора је кућа без крова. Без православног уједињења и наше Цркве, Црна Гора је кућа без темеља - кратко коментарише један од лидера овог политичког савеза Небојша Медојевић.

И у понуди се нашло више верзија. Демократска Црна Гора, Демос, Нова левица, Партија пензионера, инвалида и реституције, Друштво за истраживање политике и политичке теорије формирали су грађански блок.

Социјалдемократска партија излази самостално, док Уједињена Црна Гора, Радничка партија и део независних посланика преговарају око формирања "Народног покрета".

Социјалистичка народна партија Црне Горе још је у недоумици да ли да се прикључи овом покрету, Демократском фронту или да наступи самостално.

Ту је и коалиција "Црно на бијело", коју чине Грађански покрет УРА и Грађански савез ЦИВИС, уз подршку независних интелектуалаца.

Фото В. К.

Председништво Демократске народне партије (чланице ДФ) једногласно је усвојило закључак да формирање јединствене опозиционе листе представља обавезу, одговорност и императив пред црногорским грађанима који желе промене у Црној Гори. Они су позвали остатак опозиције да размисли и прихвати њихову испружену руку.

- Док опозиционе партије троше огромну енергију на трзавице и међусобно надмудривање, власт је већ дубоко у кампањи. Мило Ђукановић је спреман да користи сва, па и она незаконита средства да би победио на изборима. Само одржавање избора 30. августа де факто представља тешко дело против јавног здравља, јер је број оболелих од вируса корона данас прешао 2.000, и Црна Гора је у односу на број становника убедљиво "најзараженија" држава у Европи - упозорава Дамјановић. - Упркос томе што људи свакодневно умиру од ковида, Ђукановићу не пада на памет да одложи изборе, јер одлично зна да већ од 1. септембра неће бити у стању да исплаћује пензије и плате буџетским корисницима. Зато можемо очекивати да и катастрофална епидемиолошка ситуација буде злоупотребљена у сврху спутавања противника власти да остваре бирачко право.

Наш саговорник сматра да би евентуална победа режима на изборима водила продужетку постојеће агоније заробљене државе, коју, како каже, персонификују неефикасне и корумпиране институције система, непотизам, уништена економија, поделе и нетрпељивост, које у случају да се крене са применом тзв. Закона о слободи вероисповести, може резултирати и грађанским сукобима.

Новости

- Искрено се надам да ће се грађани Црне Горе овога пута издићи изнад неодговорне опозиције, масовно изаћи на биралишта и напокон у историју послати деспота који нам угрожава не само егзистенцију и право на слободу вере, већ и живот и здравље - поручује Дамјановић.

Шта кажу истраживања

БЕОГРАДСКА агенција "Хаус оф вин" обавила је истраживање јавног мњења у Црној Гори, које је показало да би, према тренутној ситуацији, излазност на изборима била 67,5 одсто. Најбољи резултат би забележила коалиција ДПС и Либералне партије, која би имала 41,2 одсто подршке. Ових дана појавило се још једно истраживање, објављено на "Фејсбуку", а наводно је рађено за интерне потребе ДПС. По њему, ДПС има подршку 33 одсто бирача, а ДФ - СНП - Права ЦГ - 27,8 одсто.

И на овим изборима кључни проблем опозиције је бирачки списак, на коме је, како је изнео министар унутрашњих послова Мевлудин Нуходзић, 540.656 бирача. Опозиција тврде да је крцат "фантомским бирачима". У ДФ сумњају да се ради о људима који више од две године живе ван Црне Горе, а долазе да гласају, иако по закону и Уставу на то немају право.

- Како то да неко ко живи 20 и више година у Луксембургу, или некој другој земљи, има право гласа? По сто пута смо доказали режиму како краду изборе, али и томе има лека. Ми смо покренули снажну акцију да се спречи долазак људи из иностранства, да се поштује законска и уставна норма да не би они који немају право долазили да гласају и одлучивали о нашој судбини - каже Милутин Ђукановић, шеф посланичког клуба ДФ.

Лидер Социјалистике народне партије Црне Горе Владимир Јоковић упутио је писмо амбасадама САД, Немачке и Велике Британије и Делегацији ЕУ у Црној Гори у којем их обавештава о нерегуларностима у бирачком списку.

- Због основане сумње да подаци о броју грађана са правом гласа не одговарају правом стању, позвали смо МУП и Управу полиције да нам саопште број регистрованих држављана Црне Горе. Министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић је у свом одговору навео: "На дан 15. 07. 2020. укупан број лица уписаних у регистар црногорских држављана је 780.542, од чега њих 678.178 има пријављено пребивалиште у Црној Гори."

Након изношења ових података, СНП је тражила одговор од МУП како је могуће да се од последњег званичног пописа становника 2011. године број држављана Црне Горе повећао за 36,67 одсто, односно за 209.000.

ДО САДА ГРАЂАНИ ДЕСЕТ ПУТА ИЗЛАЗИЛИ НА БИРАЛИШТА

Од увођења вишестраначја ово су 11. избори у Црној Гори.

Први су одржани у децембру 1990. године и на њима је победио Савез комуниста Црне Горе, из које је касније настала Демократска партија социјалиста.

Следећи избори држани су 20. децембра 1992, а победу је остварио ДПС. Тако је било и 3. новембра 1996. године, да би после расцепа у јединственом ДПС дошли нови избори 31. маја 1998, када је славила коалиција "Да живимо боље - Мило Ђукановић".

На изборима 22. априла 2001. највише гласова освојила је коалиција "Побједа је Црне Горе" ДПС и СДП. Либерали су након потписивања Београдског споразума ускратили поверење Влади Филипа Вујановића, па су расписани избори 20. октобра 2002. На њима је победила коалиција ДПС-СДП под именом "За европску Црну Гору".

На септембарским изборима 2006, првим након обнове независности, коалиција ДПС-СДП "За европску Црну Гору" поново је славила.

Три године касније, 29. марта 2009, Коалиција "Европска Црна Гора" - ДПС, СДП, БС и Хрватска грађанска иницијатива славиле су победу.

Следећи парламентарни избори одржани су 4. октобра 2012, а победник је била коалиција "Европска Црна Гора - Мило Ђукановић".

Последњи избори одржани су 16. октобра 2016. године. Њих су обележили немири и хапшења држављана Србије, а за наводни покушај државног удара и свргавања Мила Ђукановића са власти оптужени су и држављани Русије, као и двојица лидера ДФ Андрија Мандић и Милан Кнежевић, који су у првостепеној пресуди осуђени на по пет година затвора.

- Одговор на ово питање нисмо добили. На основу јавно саопштених података, сумњамо у постојање више десетина хиљада фантомских држављана - бирача које могу бити стварне особе из других држава, импортоване за време гласања, као и особе из Црне Горе које вишеструко остварују бирачко право, на неколико локација у Црној Гори, и тиме у потпуности обесмишљавају изборни процес, као и основна начела демократије - кажу у СНП.

У доба експанзије вируса корона чека се да Државна изборна комисија предложи документ са смерницама за изборе. Опозицији смета радна верзија у којој је предвиђено гласање заражених особа путем посредника, али и могућност да председник бирачког одбора забрани неком да гласа ако процени да има видљиве симптоме вируса!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту

УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"

ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.

08. 11. 2024. у 09:02

НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - Платићете високу цену!

НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - "Платићете високу цену!"

ДОНАЛД Трамп изјавио је прошле недеље како ће Европска унија морати да плати "високу цену" јер није куповала довољно америчких извозних производа. Део европских економиста и банкара упозорава како би победа Доналда Трампа могла изазвати трговински рат који би затим "гурнуо економију еврозоне из спорог раста у потпуну рецесију".

06. 11. 2024. у 20:03 >> 20:04

Коментари (1)

ОПЕТ БЕЗ ГРЕШКЕ - Меридианбет погодио све резултате америчких избора